CIRKULARNA EKONOMIJA I INOVACIJE

Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisija otpada i energetski odliv bitno umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa (životnih krugova) u proizvodnji.

To se ostvaruje pre svega osmišljavanjem i stvaranjem proizvoda na takav način da im se maksimalno produži životni vek, ali i održavanjem, servisiranjem i reciklažom.

Kako se tehnologija razvijala tako su se razvijale i teorije i različiti koncepti.

Da li bi koncept cirkularne ekonomije bio moguć pre tehnologija koje čine četvrtu industrijsku revoluciju, koje su razlike između cirkularne i linearne ekonomije, kao i još neka pitanja, postavili smo urednici portala Centra za promociju cirkularne ekonomije, Mariji Dedić.

Časopis Industrija: Da li nam možete predstaviti Centar za cirkularnu ekonomiju i kako se došlo na ideju da se ovakav centar osnuje?

Marija Dedić: Centar je osnovan krajem 2018. godine sa idejom da se široj javnosti , ali i privredi, približi pojam cirkularne ekonomije koji je u to vreme bio relativno nepoznat.

Četiri godine kasnije, stvorili smo zajednicu okupljenu oko ideje da je moguće, malim koracima, menjati navike - ići u prodavnicu sa cegerom, koristiti višekratne flaše za piće umesto plastičnih, ne bacati hranu, kupovati promišljeno i lokalno.

Ali, dometi nas kao pojedinaca su ograničeni. Kompanije su te koje moraju da nam ponude alternativu, jer ne vredi da mi odemo u prodavnicu sa cegerom, a onda kupimo proizvode u plastici jer nemamo drugi izbor.

Sada je naš fokus na tome da podstaknemo kompanije da promene poslovanje u pravcu onog koje će trošiti manje resursa i stvarati manje otpada.

U svetu je sve više kompanija koje shvataju da su resursi kojima planeta raspolaže ograničeni i da je dosadašnji način poslovanja, na duže staze, neodrživ.

Srbija kaska za Evropom u ovom sektoru, ali već ima mapu puta za cirkularnu ekonomiju, neke opšti ne su počele sa sistemom primarne selekcije otpada, a pojedine firme se trude da smanje otpad u proizvodnji.

Možemo reći da smo prvi korak napravili, ali posao nam svima tek predstoji.

Mi smo tu da predstavimo dobre primere koji dokazuju da je drugačiji put moguć - od dizajnera koji kreiraju odeću koristeći teksti lni otpad, preko platformi za doniranje hrane kako bi se smanjilo bacanje namirnica, do inovacija koje treba da ponude biorazgradivu zamenu za jednokratnu plastiku.

Časopis Industrija: Koliko se trenutno cirkularna ekonomija razlikuje od današnjeg koncepta ekonomije i proizvodnje?

Marija Dedić: Potpuno. Sve počinje od eko dizajna - da pravimo proizvode koristeći održive materijale i sa idejom da traju što duže, a da kada odsluže svoje, ne postanu otpad, već da se materijali, po mogućnosti istog kvaliteta kao prvobitni, iskoriste za nešto novo.

Takođe, u trenutnoj ekonomiji, naglasak je na posedovanju, dok se cirkularna bazira na deljenju.

Bolje je iznajmiti i popraviti nego kupiti novo i to se odnosi na sve, od odeće, preko automobila, do industrijskih mašina i kancelarijskog nameštaja.

Dakle, cirkularna ekonomija od svih nas traži promenu načina razmišljanja i upravo je to, uz neophodnu infrastrukturu, najveći izazov.

Časopis Industrija: Na sednici Vlade Republike Srbije početkom decembra usvojen je Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022. do 2024. godine. Šta se ovim dokumentom defi niše i kakve promene možemo očekivati ?

Marija Dedić: Sam dokument neće doneti nikakve promene ako ostane samo na papiru, ali jeste veoma važan jer pokazuje spremnost Srbije da razvija cirkularnu ekonomiju.

Izdvojila bih činjenicu da se u Programu ističe značaj zelenih javnih nabavki.

Ukoliko bi one postale obavezne za javni sektor, to bi bilo vrlo korisno, jer bi se time podstakle kompanije da prave proizvode koji će imati manji uticaj na životnu sredinu.

Takođe, primećuje se da je svest o koristima cirkularne ekonomije niska, ne samo među građanima, već i privredom, zbog čega se predlaže edukacija svih učesnika.

U dokumentu se navodi da će za realizaciju Programa, pored redovnih izdvajanja iz budžeta, biti potrebno obezbediti dodatnih skoro 80 miliona dinara.

Neke od predviđenih mera su podsticanje saradnje nauke i privrede, smanjenje nastajanja otpada od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, podrška reciklažnom sektoru za unapređenje reciklažnih procesa, podrška građevinskom sektoru u razvoju sistema za upravljanje otpadom od građenja i rušenja, što je sada veoma aktuelno sa ekspanzijom gradnje u pojedinim gradovima.

Časopis Industrija: Koliko su nove tehnologije doprinele konceptu cirkularne ekonomije i ukoliko jesu, da li nam možete navesti nekoliko primera?

Marija Dedić: Nove tehnologije su naš saveznik u tranziciji na cirkularnu ekonomiju, jer nas povezuju i omogućavaju da dođemo do podataka.

Na primer, trgovinski lanac Co-op nedavno je objavio saradnju sa kompanijom Polytag koja razvija UV tehnologije koje će omogućiti brendovima da dođu do ranije nepoznatih podataka o tačnom broju plastičnih posuda koje su prikupljene za reciklažu.

Kompanija DS Smith objavila je nacrt inteligentnog pakovanja koje, zahvaljujući programiranim organskim vlaknima ima moć samoisceljenja kada je oštećeno.

Londonski startap Grayparrot osmislio je sistem koji uz pomoć veštačke inteligencije, nadgleda trake u sortirnicama otpada kako bi prikupio podatke, analizirao i povećao stopu recikliranja otpada.

Evropska komisija planira da uvede digitalni pasoš proizvoda koji će sadržati informacije o procesu proizvodnje, kako bi se povećala šansa da proizvod bude recikliran ili ponovo upotrebljen.

Takođe, na tržištu je mnogo platformi na kojima roditelji mogu razmeniti igračke ili odeću koju su njihova deca prerasla, kao i aplikacija koje nas obaveštavaju o isteku roka hrane.