Ciljevi Srbije u gasnom sektoru povezivanje s regionom i diverzifikacija snabdevača

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da je strateško opredeljenje Srbije diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom i da je spremna da bude aktivan učesnik u regionalnim i međunarodnim inicijativama i projektima koje imaju za cilj povećanje energetske bezbednosti u regionu jugoistočne Evrope.

“Zbog svog geografskog položaja, Republika Srbija ima potencijal da bude ne samo uvoznik prirodnog gasa, već i da ubrzanim razvojem transportnih i skladišnih kapaciteta aktivno doprinosi energetskoj bezbednosti regiona i učestvuje na regionalnom energetskom tržištu.

Za ostvarenje tog cilja planiramo povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa svim susednim državama - Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom - čime bi se omogućilo dopremanje prirodnog gasa i iz drugih pravaca i od drugih snabdevača, kao i veća energetska bezbednost i mogućnost bržeg ekonomskog razvoja čitavog regiona”, rekla je Mihajlovićeva na Sedmom ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora (SGC Advisory Council) koji je ove godine održan u onlajn formatu.

Mihajlovićeva je naglasila da je Srbija od 1. januara obezbedila diverzifikaciju pravaca snabdevanja puštanjem u rad gasovoda “Balkanski tok”, a da je sledeći korak diverzifikacija snabdevača, koja jedino garantuje energetsku bezbednost.

“Prvi projekat koji će omogućiti povezivanje sa drugim snabdevačima prirodnim gasom jeste izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska. Planirani kapacitet gasovoda Niš-Dimitrovgrad iznosi 1,8 milijardi metara kubnih, vrednost investicije na teritoriji Srbije iznosi 85,5 miliona evra. Naš plan je da radovi počnu u toku ove godine i da gasovod bude operativan do 2023. godine. Ovaj gasovod je važan jer će omogućiti povezivanje sa drugim gasnim rutama i drugim snabdevačima, pre svega sa gasovodima na trasi Južnog gasnog koridora – gasovodima TANAP i TAP, sa LNG terminalima u Grčkoj, a nakon završetka projekta Istočni Mediteran biće omogućeno i snabdevanje iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela”, navela je Mihajlovićeva.

“Od Srbije se u gasnom sektoru može očekivati da, mnogo više nego u prethodnim godinama, bude aktivan učesnik u regionalnim i međunarodnim inicijativama i projektima koji imaju za cilj diverzifikaciju pravaca i izvora snabdevanja i povećanje energetske bezbednosti u regionu jugoistočne Evrope. Verujem da zajedno, kroz saradnju i povezivanje država od Balkana do Bliskog istoka i kaspijskog regiona, kroz uključivanje privatnog sektora i uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, možemo napraviti značajne iskorake na obezbeđivanju veće sigurnosti i stabilnosti snabdevanja prirodnim gasom”, rekla je Mihajlovićeva.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike