Christopher Latham Sholes – nužnost je majka pronalaska

Kristofer Letam Šols rođen je 14. februara 1819. u Murzburgu, Pensilvanija. Bio je šegrt u štampariji, a kada je izučio zanat, počeo je da se bavi izdavaštvom u obližnjem Danvilu i kasnije u Kenoši. Tamo je uređivao i izdavao novine pod nazivom „The Kenosha Telegraph“.

Upravo je želja da se unapredi rad štampača donela svetu pronalazak koji se, uprkos tome što je star preko 150 godina, i danas u velikoj meri koristi.

Ovo je uprkos činjenici da je tehnologija za koju je razvijena sada stvar prošlosti.

Od numerisanja stranica do pisaće mašine

Početna ideja je bila da se razvije mašina za automatsko numerisanje stranica. Ovo bi značajno ubrzalo posao izdavanja knjiga ili proizvodnje numerisanih karata, itd.

U projekat se uključio još jedan štampar, Samuel V. Soule, a potpuno funkcionalan prototip je napravljen 1866.

Da je Šols tu stao, verovatno nikada ne bismo čuli za njega. Verovatno bismo danas takođe kucali na potpuno drugačijim tastaturama.

Na sreću, kada je američki pronalazač video rezultate svog rada, video je i druge mogućnosti za korišćenje mašine.

Posle samo godinu dana, on i njegov tim napravili su model mašine opremljen fontovima sa punim alfabetom, brojevima i znacima interpunkcije.

Zanimljivo je da je model zapravo bio struktura stvorena od komponenti drugih mašina koje već rade, prilagođena novoj ulozi – postojali su delovi satnih mehanizama, telegrafa ili instrumenata sa tastaturom.

Ono što je, međutim, bilo važno je da je to bio jedan od prvih prototipova pisaće mašine koja je zaista radila, iako je ovaj model takođe morao da prođe još nekoliko modifikacija pre nego što je postao poznat kao Remington br.1.

QWERTY tastatura

Element koji je Šolesovu strukturu izdvajao od bilo koje druge bila je tastatura koju je razvio, a koja je sada poznata kao QWERTY.

Dizajner je napravio raspored znakova koji je minimizirao rizik od zaglavljivanja krakova fonta.

Element koji je određivao položaj znakova bila je učestalost pojavljivanja pojedinih susednih slova u engleskom jeziku.

Raspored slova koji nam je tako poznat sa naših kompjuterskih tastatura proizvedenih decenijama nakon njegovog razvoja, ostao je gotovo nepromenjen, iako su početni razlozi za njegov razvoj sada postali nebitni.

QWERTY je optimalan za brzinu kucanja – retko ko danas koristi pisaću mašinu, ali u računarima ili telefonima koje koristimo jednom rukom, raspored znakova je i dalje isti.

Naravno, širom sveta postoji mnogo modifikacija koje prilagođavaju originalni izgled potrebama specifičnih jezika.

Vredi napomenuti nekoliko zanimljivih činjenica o čuvenoj tastaturi – Sholesov dizajn nije uključivao brojeve „1“ i „0“, jer bi mogli da budu zamenjeni sa „I“ i „O“, što čini uređaj lakšim za pravljenje.

Prodavci pisaćih mašina često su koristili reč „pisaća mašina“, da pokažu brzinu kucanja jer je bilo lako kucati pošto su slova bila poređana u jednom redu.

Znakovi „kvertiuiop“ takođe su činili sadržaj prve e-pošte ikada poslate i bili su jednostavno niz nasumičnih znakova.

Sam 'QWERTY' je jedna od najčešće korišćenih lozinki prema NordPass-u.

Pored izdavačke delatnosti i rada na čuvenoj klavijaturi, Kristofer Letam je bio uspešan političar.

Služio je u Senatu države Viskonsin, a kasnije i u Skupštini države Viskonsin.

Nezamenljiv interfejs (UI)

Pre mnogo godina primećeno je da, iako nam je tehnologija omogućavala da pravimo automobile kontrolisane džojsticima decenijama, čini se da i proizvođači i potrošači snažno favorizuju upotrebu volan.

I to nije nužno iz navike – ponekad je rešenje jednostavno toliko dobro da mu nije potrebna dalja evolucija. Isto važi i za QWERTY raspored tastature.

To nam je postalo „druga priroda“.

Na kraju krajeva, računari sa jednom pločom ili čak moduli mikrokontrolera nam omogućavaju da razvijemo sve vrste načina interakcije sa mašinama (npr. prepoznavanje glasa).

Slično, ekrani osetljivi na dodir mogu prikazati bilo koji raspored znakova. Međutim, oni uglavnom prikazuju tastere u QWERTY rasporedu.

Štaviše, danas možemo bez problema da kupimo pojedinačne ključeve i da ih rasporedimo na bilo koji način – ali da bi uređaj bio udoban za korišćenje, dizajner se obično odlučuje za metod koji je izmišljen pre više od 150 godina – čak i na pametnim telefonima ili prenosivim etiketama štampači.

Ovo briljantno ilustruje ne samo ljudsku sposobnost da koegzistira sa tehnologijom, već i da izum koji menja svet uopšte ne mora da bude komplikovan.

Ponekad je sve što je potrebno veoma dobra ideja.

Originalni izvor teksta: TME