Budućnost maloprodaje je u digitalizaciji i primeni veštačke inteligencije

Ključna reč i garancija uspeha u postkovid periodu biće ulaganje u ljude, modernizaciju poslovnih procesa i komunikaciju sa dobavljačima - partnerima i kupcima. Jedan od ključnih alata u tome jeste digitalizacija i primena veštačke inteligencije u ritejl sektoru.

Količina podataka u maloprodaji je ogromna, naročito u maloprodajnim objektima, gde se iz minuta u minut smenjuju potrošači. Njihovo ponašanje, tragovi koje ostavljaju na internetu (digital footprint) prepoznaju posebne platforme zasnovane na veštačkoj inteligenciji koje funkcionišu po principu „osluškivanja“ wifi signala sa uređaja koji se nalaze u maloprodajnim objektima.

U realnom vremenu podaci se obrađuju i koristi se tzv. prediktivna analitika koja predviđa potrebe potrošača. Kompanije mogu da utvrde koliko dugo je kupac proveo vremena u objektu, gde se sve zadržavao i koliko često ga posećuje. Poređenjem sa realnom prodajom, kompanije tako mere komercijalni uticaj marketinških kampanja sa realnom prodajom u objektu.

Veliki međunarodni trgovinski lanci donose u Srbiju iskustva korisna za razvoj lokalne trgovine. Direktori najvećih trgovinskih lanaca u zemlji planiraju značajne investicije u modernizaciju poslovanja.

Tri teme će definisati ritejl industriju u narednom periodu: upotreba „big data“ podataka, kako živeti zdravije, i održivo poslovanje.

Jan Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija kaže da je želja za digitalizacijom prisutna u svakom uglu Srbije.

„Mi ćemo definitivno raditi na digitalizaciji i pronalaženju najboljeg, najlakšeg, i bržeg načina kupovine za potrošače u Srbiji“, istakao je Dokhejr na panelu „Stvarano u Srbiji – liderstvo je važno“ na kojem su učestvovali vodeći ljudi ritejl industrije u zemlji.

Lojaliti programi moći će da predvide šta kupac želi iz meseca u mesec. Tehnologija i digitalni alati to omogućavaju, kaže Dokhejr. Sledi veliki razvoj u ovom sektoru. Ovog leta kompanija će testirati novu prodajnu platformu pod „Maksi“ brendom.

Istraživanje Centra za digitalnu transformaciju PKS, pokazuje da više od 70 odsto anketiranih kompanija planira da investira u digitalne tehnologije kako bi unapredili odnose sa kupcima.

Trgovina prehrambenim proizvodima jedan je od sektora koji je prošle godine uprkos krizi beležio rast prometa. Onlajn prodaja tome je značajno doprinela. Novi digitalni alati pogurali su trgovinu domaćim proizvodima. Potražnja konstantno raste i za Čuvarkućama.

„E-trgovina će se razvijatu na našem tržištu. Ima puno izazova ali će se vremenom prevazilaziti“, kaže Nikola Cvijanović, izvšni direktor kompanije Univereksport.

Zumeri postaju ključni kupci

Trgovinski lanci znaju i da će im usvajanje modela cirkularne ekonomije i odgovorno poslovanje pomoći da se povežu sa kupcima koji brinu o životnoj sredini i privuku nove potrošače.

Prema McKinsey studiji, 53 odsto pripadnika „generacije Z“, ili „zumeri“ kako ih često nazivaju, postaje ključna demografska kategorija. Radije naručuju eko-frendli, zdrave proizvode. Čak 66 odsto pripadnika ove ciljne grupe spremno je da plati više za kupovinu brendova koji održavaju brigu o okruženju.

Sledi period velikih investicija u maloprodaji

U sektoru trgovine u Srbiji očekuje se snažan period modernizacije i digitalizacije maloprodaje, značajne investicije i uvođenje inovacija u poslovanje, najavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na panelu „Stvarano u Srbiji – liderstvo je važno“.

„Menjaju se navike potrošača ali neke ostaju iste. Potražnja za svežim i kvalitetnim proizvodima će uvek postojati. Online naručivanje je trend koji će se nastaviti, radimo na novim digitalnim alatima, ali ljudski kontakt ostaje jako važan“. Andre Rinensland, generalni direktor METRO Cash & Carry Srbija.

Ključno je da se domaći kupac opredeli za domaći proizvod kako bi se ojačala ekonomija iz koje će se dalje finansirati sve društvene potrebe. Nikola Cvijanović, izvršni direktor kompanije „Univereksport“.

Više od 50.000 kompanija čine trgovinu i maloprodaju (retail industriju) u Srbiji i zapošljavaju oko 213.000 radnika.

Od gotovo 720 Čuvarkuća čak 306 su kandidovale trgovine.

U prva tri meseca ove godine, promet u maloprodaji je porastao 4 odsto u odnosu na isti period 2020.

Izvor: PKS