Borba sa azbestom i drugim opasnim materijalima

Sredinom prošle godine se u Privrednoj komori Srbije održala stručna radionica na temu „Mapiranje azbesta kao izuzetno štetnog materijala po zdravlje ljudi”. Događaj je organizovao Centar za cirkularnu ekonomiju uz stručnu podršku kompanije KIWA iz Holandije koja posluje u više od 40 zemalja na poslovima uklanjanje azbesta.

Jedan od stručnjaka iz Holandije, Marcel Brouns je objašnjavao o štetnosti azbesta, kao jedinog minerala koji izaziva pojavu mezotelioma, retkog i agresivnog tumora. Rizik od oboljevanja nastaje usled inhalacije ili oralnog unosa azbesta tokom života. Posledice se javljaju u rasponu od 20 do 40 godina po izloženosti štetnom dejstvu i u zavisnosti od stepena izloženosti. 

Prilikom ove radionice predstavnici nekoliko Ministarstva su dali procenu da je broj smrtnih slučajeva izazvan azbestom u Srbiji oko 2.500 ljudi, iako ne postoji zvanična evidencija.

Opasnost ne preti od samog otpada, nego i od materijala koji i dalje sadrže azbest i kojima još nije istekao upotrebni rok. Azbest je imao široku primenu u građevinskoj industriji i može se konstatovati da je prisutan u velikom broju objekata. 

Srbija je tek na početku borbe za azbestom. Stručnjaci traže najefikasniji način da se azbest i ostali opasni materijali uklone, ali i bezbedno odlože. Gost Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu bila je Finska asocijacija za azbest, a o događaju su prenele Novosti.

Finski stručnjaci su prilikom posete govorili o svom iskustvu sistematskog uklanjanja azbesta, koji u njihovoj zemlji traje skoro tri decenije, ali još nisu ni blizu kraja ove misije. 

Gospodin Kaj Salmi iz Finske je rekao da oni nisu izmislili model odstranjivanja azbesta, već su ga samo prepisali od Šveđana. Bilo je reči i o novom zakonu o azbestu za koji su se izborili u Finskoj, a zakon predviđa da moraju da se registruju sve kompanije i svi radnici koji rade sa opasnim materijama.

Fotografija od: pixabay.com

Salmi je rekao da je industrija koja se bavi azbestom i dalje u porastu, što zvuči zaista neverovatno, s obzirom na borbu sa ovim materijalom koja traje već nekoliko decenija.

Pretpostavlja se da će lokalne samouprave u Srbiji imati izazov da ponude lokacije na kojima će moći da se odlaže azbest i da se naprave deponije građevinskog otpada, za razliku od Finske gde svaki grad ima takvu deponiju.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović, za Tanjug je istakao tokom prošle godine da azbest u građevinskim objektima nije opasan sve dok ne dođe do promene strukture i fizičke promene materijala u kojima se on nalazi.

Do toga može doći usled fizičkog oštećenja materijala koji sadrzi azbest i dotrajalosti materijala, starosti, zbog čega dolazi do slabljenja veze između vezivnog materijala i azbesta u njemu. Ta dva uzroka povećavaju rizik oslobađanja azbestnih vlakana koji mogu imati štetan uticaj na ljudsko zdravlje. 

Što se tiče uklanjanja koje je više puta pominjano u javnosti, on za Tanjug navodi da to moraju raditi specijalizovani timovi, obučeni za rukovanje opasnim materijalima i sa kvalitetnom opremom.

Portal 021 je na svojoj stranici u okviru teksta naveo da podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je 2018. godine odloženo 246 tona otpadnog azbesta, upola manje nego 2017, a četiri puta manje u odnosu na 2016. godinu. 

U tekstu, ovaj portal podseća na široku primenu azbesta u građevinarstvu zbog svojih prednosti, prvenstveno kao izolator toplote, ali i da je Danska zabranila korišćenje azbesta kao izolacionog materijala još davne 1972. godine, a na nivou Evropske unije je od 2005. zabranjena proizvodnja i potrošnja svih proizvoda od ovog materijala. 

Na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine može se pročitati PRAVILNIK O POSTUPANJU SA OTPADOM KOJI SADRŽI AZBEST ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010).

Članom 1. ovog Pravilnika propisuju se način pakovanja, kriterijumi, uslovi i način konačnog odlaganja otpada koji sadrži azbest i druge mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnoj sredini. Odredbe člana 2. ovog Pravilnika odnose se na otpadni sirovi azbest, odnosno otpad koji sadrži azbest. Takođe, možete uz pravilnik naći i listu otpada koji sadrži azbest i koja čini sastavni deo ovog pravilnika. 

Pravilnik i definisanje opasnih materijala je početak posla. Finska je prepisala model za otklanjanje i odlaganje azbesta i drugih opasnih materijala od Švedske, koja uspešno realizuje unazad godinama ovakve projekte.

Prepišimo mi ovaj model od Finske i počnimo sa poslom.

A što se tiče finansija, na skupovima vezanim za ovaj problem, govorilo se o finansiranju iz domaćih izvora, ali se mnogi nadaju i sredstvima iz Evropskih fondova.