Bespilotni teretni nosači

Startap kompanija u SAD želi da osvoji tržište teretnih aviona sa već poznatim, ali inovativnim konceptom. Šta je pametno u tome: neobičan oblik aviona će ponuditi više prostora za teret - i to bez posade.

Ostaje da se vidi da li će industriju preokrenuti naglavačke ovo „telo sa kombinovanim krilima“, ali će svakako privući veliko interesovanje i neki investitori su već ubeđeni u tu ideju.

Bliže ćemo pogledati takozvana „leteća krila“, njihove nemačke prethodnike u Drugom svetskom ratu i novi sistem mešanih krila nazvan „Natilus“.

„Leteća krila“ se odnose na avione koji su projektovani bez horizontalnog ili vertikalnog repa. Ovaj dizajn se oštro razlikuje od „konvencionalnog“ pristupa koji nam je svima poznat, „cevi sa krilima“. Umesto da koristi ovaj poznati poprečni presek trupa, stvarno leteće krilo nosi sve važne komponente kao što su pogon, stajni trap, gorivo, teret i posadu unutar samog krila.

Trup pomaže pri poletanju

Još jedna potkategorija koja se zove kombinovano telo krila predstavlja malo modifikovan koncept aviona. Trup ima značajnu ulogu u podizanju aviona.

Ali to nije jedina prednost: koncept takođe obećava bolju aerodinamiku i – u kombinaciji sa povoljnim podizanjem – efikasniji rad. U vreme kada su visoki troškovi energije i želja za smanjenjem emisije CO₂ u centru pažnje, ušteda goriva je sve samo ne zanemarljiva.

Navodno čudotvorno oružje Trećeg Rajha

Godine 1910, legendarni konstruktor aviona Hugo Junkers je već patentirao ovaj dizajn u Nemačkoj. Druge zemlje su takođe radile na konceptu između svetskih ratova.

Tokom Drugog svetskog rata, razvoj ovog tipa aviona je znatno ubrzan, što je rezultiralo stvaranjem Horten H IKS u Nemačkoj.

Prvi probni letovi su tvrdili da avion ima odlične letne karakteristike i dokazali izvodljivost letećeg krila.

Saveznici su preuzeli ove koncepte neposredno nakon završetka rata i napravljeno je nekoliko probnih aviona u ovoj konfiguraciji.

Sa Northrop IB-35 i njegovim daljim razvojem Northrop IB-49, SAD su razvile sopstvene „Horten kopije“ nakon završetka rata. Međutim, sve do lansiranja enigmatičnog Northrop B-2, samostalno leteće krilo nikada nije postalo spremno za proizvodnju.

Bombarder B-2 predstavljen ranih 1990-ih i dalje je fascinantan avion do danas: ogromno crno krilo koje se takođe ne može otkriti radarom.

Kao što je to često slučaj, vojska je pokretač ovih novih tehnologija, ali sada američka kompanija ima za cilj da pripremi civilnu varijantu na tržištu.

Startup želi da premesti teret

Dok Rusija takođe trenutno istražuje ovaj format aviona, a Airbus je predstavio dizajn za srodnu letelicu na vodonik, startap Natilus sada želi da se pokrene i posebno planira da izgradi bespilotne teretne nosače.

Takođe bi bilo moguće konstruisati putnički avion u konfiguraciji letećeg krila, ali postoji jedan nedostatak: nedostupna – ili barem jako ograničena – opcija ugradnje bočnih prozora za putnike. Natilus ovu „slabost“ pretvara u snagu i to koristi za transport tereta.

Planirano je nekoliko modela aviona, ali prvo počinju sa “malim” modelom, nazvan „3.8T”, imaće maksimalnu početnu težinu od 8,6 tona i kapacitet leta do 1.600 kilometara. Avion može da podnese teret ukupne težine do 3.855 kilograma, što objašnjava ime modela.

Veoma ekonomičan

Ako se ova operacija pokaže uspešnom, u budućnosti se planiraju veće varijante pod nazivom 60T, 100T i 130T. Poređenja radi: 130 tona nosivosti bilo bi otprilike onoliko koliko savremeni Boing 747-8F trenutno može da preveze. Startap takođe predviđa da će ukupni troškovi vlasništva i emisija CO₂ biti smanjeni za 50 procenata.

Još jedna revolucionarna inovacija: očekuje se da avion leti sa softverom za autopilot, ali će ga nadgledati ljudski pilot u kontrolnom centru, koji može da nadgleda do tri mašine istovremeno i interveniše ako je potrebno.

Dakle, na neki način, ovo se može smatrati dronovima.

Uloga “hranilice” za početak

Operativna oblast je jasno definisana na početku: kompanija vidi 3.8T kao neku vrstu teretnog transportera koji se fokusira na povezivanje regionalnih tržišnih niša sa većim lancem snabdevanja.

Avion bi mogao da poboljša vezu sa nekim regionima u Africi, na primer, ili da obezbedi bolji pristup malim ostrvskim državama.

Da li će biti spreman 2025.?

Za sada, Natilus nema mnogo više da pokaže osim obećavajućeg koncepta i kompjuterskih vizualizacija. Još uvek nema prototipa – očekuje se da će to uslediti 2023. godine i završiti prve probne letove.

Natilus planira da otpočne isporuku aviona svojim klijentima za avionski teret 2025. godine.

Prema navodima kompanije, već ima unapred narudžbine u iznosu od više od 6 milijardi američkih dolara za isporuku preko 440 aviona.

Aleksej Matjušev, osnivač i izvršni direktor Natilusa, svoju računicu predstavlja na sledeći način: „Danas postoje samo dve opcije za međunarodni transport tereta: avionom ili brodom.

Razlika između troškova i vremena potrebnog za ove dve vrste transporta je dramatična. U ovom trenutku, pomorski transport je 13 puta jeftiniji od avionskog transporta, ali je za isporuku potrebno 50 puta duže.

Naša kompanija namerava da izvrši revoluciju tako što će ponuditi pouzdanost avionskog transporta uz pristupačno smanjenje troškova od 60 procenata, što čini avionski teretni transport znatno konkurentnijim.”

Uskoro ćemo videti da li će ova računica uspeti. Definitivno držimo palčeve za ovaj uzbudljiv projekat!

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.