ASPERN – PAMETNI GRAD NA LEPOM PLAVOM DUNAVU

Za grad na lepom plavom Dunavu, Beč, su još 2016. godine prognostičari predviđali da će do 2029. godine biti dom za oko 2 miliona ljudi.

Grad konstantno raste i razvija se i zauzima jedno od prvih mesta na svetskim listama najpoželjnijih gradova za život.

Uporedo brinući o kvalitetu i standardu za svoje građane, ovaj grad postaje i sve popularnije mesto za pokretanje različitih biznisa.

Kao svaki moderan grad, Beč je odlučio da ide u pravcu razvoja pametne infrastrukture i održivog gradskog razvoja, spajanjem tradicionalnog i modernog.

Ta strategija dovela je do ideje o izgradnji pametnog grada Asperna koji smo posetili pre pet godina.

Ovaj grad je pored mnogih pametnih rešenja posvećen i istraživanju energetske efikasnosti . U svetlu klimatskih promena i oskudice resursa s jedne strane i urbanog razvoja s druge strane, kreatori politike, administratori i preduzeća suočeni su sa značajnim izazovima u obezbeđivanju dovoljne količine energije.

Štaviše, iako je visok stepen tehnološkog napretka već postignut u ovoj oblasti , rezultati još uvek nisu u potpunosti testi rani na pogodnost za svakodnevnu upotrebu. Ovo su faktori koji oblikuju oblast u kojoj trenutno radi istraživačka kompanija Aspern Smart City Research GmbH & Co KG (ASCR).

ASCR su 2013. godine pokrenuli Siemens Austria (44,1%), Wien Energie (29,95%), Wiener Netze (20%) i grad Beč (Bečka poslovna agencija 4,66%; Wien 3420 1,29%). Njegov osnovni cilj je da razvije rešenja za energetsku budućnost gradova i da energetski sistem učini efikasnijim i prihvatljivijim za klimu.

KORIŠĆENJE PRAVIH PODATAKA ZA POSTIZANJE PRAVIH REŠENJA

Ovaj specifični primenjeni istraživački projekat zasnovan je na stvarnim podacima i osmišljen je u korist grada Beča i njegovih stanovnika. To je prvi model saradnje koji je ikada preduzet u ovom obimu. Preko 100 istraživača iz različitih disciplina je direktno uključeno u projekat.

ASCR je do sada odgovorio na više od 60 istraživačkih pitanja, razvio 15 prototipova rešenja za inteligentne zgrade i mrežnu infrastrukturu i podneo 11 patenata. Od 2016. godine ASCR takođe poseduje razne vrhunske nagrade: na međunarodnom takmičenju World Smart City Award, ovaj istraživački projekat je izabran za “Najbolji pametni projekat 2016.“ među 250 učesnika iz 49 zemalja.

Gradovi širom sveta suočavaju se sa ogromnim izazovima.

Definitivno nije dovoljno oslanjati se samo na teorijske koncepte da bi se našla prava rešenja. Zbog toga ASCR sprovodi svoje istraživanje koristeći stvarne podatke. Kako naglašavaju, ovo je jedini način na koji se optimiziraju urbani energetski sistemi kako bi se osigurali da gradovi i njihovi stanovnici zaista imaju koristi .

Do sada su mala istraživanja pojedinačnih rešenja bila dominantan pristup u energetskim istraživanjima. ASCR ima holistički pristup i tretira sistem kao celinu kao svoju istraživačku temu: zgrade, mreže, IKT i korisnike – svaki domen je samo jedan deo celine i mora se baviti unutar interdisciplinarnog okvira.

Dok smo pre pet godina šetali ovim pametnim gradom, njegove specifičnosti nam je opisivao Marvin Mittelwarner iz razvojne agencije Wien 3420.

“Ne možete razvijati gradsku infrastrukturu, a da zadovoljite sve potrebe i sve životne stilove. Možete širok opseg, ali nikad sve. Mi smo ovde spojili urbano i ruralno na neki način, i to je ono što privlači mlade ljude. Raznovrsnost pristupa, što se može videti na primeru svake zgrade i njenog okolnog prostora, je u stvari najveća prednost Asperna.

Dizajniran kao "grad kratkih distanci", Aspern Seestadt je pionirski poduhvat u Evropi kada je reč ne samo o povezanosti sa ostatkom Beča, već i o njegovom unutrašnjem uređenju i činjenici da od stana vrlo brzo stižete do svih potrebnih radnji i ustanova.

Model predviđa da 20% prostora bude u znaku šetnje i vožnje biciklom, 40% za javni transport i samo 20% za vožnju kolima.

Posle svih ovih godina, iako stalno pratimo novine koje se implementiraju u Aspern, vratili smo se i porazgovarali sa Ingrid Šperk, PR & Kommunikation, Aspern Development AG.

Časopis Industrija: Šta je sve novo urađeno u zadnjih pet godina, od kada je redakcija časopisa Industrija posetila Aspern?

Ingrid Šperk: U međuvremenu je više od 1/3 Jezerskog grada izgrađeno i trenutno ima tri mešovite četvrti (Pionirska četvrt (nem. “Pionierquartier“), Jezerski park (nem. “Seeparkquartier“) i četvrt “Na jezerskom luku“ (nem. “Am Seebogen“), prva četvrt (severno od jezera) i rastuću zanatsku zonu na jugu koju objedinjujemo pod nazivom “Proizvodnja & inovacija“.

Tamo već više od godinu dana posluje jedna od tri biotehnološke kompanije (“Biomay“) koje su se odličile za Jezerski grad. Još dve kompanije “Hoopika“ i “Takeda“ će svoju proizvodnju odnosno istraživačko-razvojni centar (Takedas “Labor der Zukunft" – visoko automatizovan i u velikoj meri baziran na internetu stvari).

U drugom delu Tehnološkog centra “Seestadt“ se susreću startapovi koji imaju proizvodnju (“Viewpoint System“) sa “CLC East“ deo “EIT Manufacturing“ (European Institute of Technology kao veza između nauke, privrede i evropskog finansiranja).
Treći deo centra je već završen kao digitalni blizanac (“BIM“ – Building Information Modeling) i može uskoro da započne sa radom.

U najmlađoj četvrti “Na jezerskom luku“ (nem. “Am Seebogen“) treba, između ostalog, pomenuti pametan kompleks Gewerbehof Seestadt, koji je orijentisan na zanatska preduzeća i mala i srednja preduzeća koja imaju proizvodnju, nudi odlične i isplative uslove uključujući podzemni utovarni prostor, koji čak može da primi i zglobne kamione, kao i mogućnost da na svim nivoima kompleksa mogu da se skladište i proizvode teški tereti. “Gewerbehof“ (srp. Trgovačko dvorište) i Tehnološki centar su projekti Privredne agencije Beča.

Časopis Industrija: Koje su sve nove tehnologije implementirane u infrastrukturu Asperna?

Ingrid Šperk: Kao što smo već rekli u razgovoru, npr. planiranje trećeg dela Tehnološkog centra se sprovodi u uskoj saradnji sa ASCR (“Aspern Smart City Research“) i Innovationslabor “Digital findet Stadt“ (srp. Digitlana laboratorija) – kao kompletan BIM projekat i digitalni blizanac.

Digitalna laboratorija je platforma za digitalne inovacije u građevinarstvu i industriji nekretnina koja podržava procese digitalizacije posebno u malim i srednjim preduzećima kroz povezivanje znanja iz istraživanja i tržišnog iskustva. Ponuda obuhvata sve procese od planiranja do realizacije.

U istraživanjima ASCR su okončani prvi slučajevi upotrebe (“Use Cases“). Veoma zanimljiv aktuelni slučaj jeste integracija e-mobilnosti u električnu mrežu zgrade Smart Charging (Smart Charging kao sastavni deo energetskog sistema u objektu). Ovo istraživanje se odvija u garaži Seehub, a partner na projektu je između ostalih i austrijska železnica ÖBB Rail & Drive.

Na parceli u četvrti “Am Seebogen“, na kojoj je više različitih investitora gradilo, realizovana je prva anergetska mreža u Jezerskom gradu pod vođstvom “Beyond Carbon Energy". Mreža snabdeva 18.000 m² stambenog i poslovnog prostora toplotom i hlađenjem u potpunosti bez emisije ugljen-dioksida po tržišnim troškovima energije.

U četvrti Jezerski park se po nalogu kompanije SORAVIA sa preduzećem ROBIN Seestadt gradi poslovni objekat (kancelarijski prostor, iznajmljivanje lokala na prizemlju, restorani i poseban deo za privatni univerzitet) koji će bez snabdevanja toplotom ili hlađenja tokom cele godine održavati temperaturu između 22 i 26 stepeni.

Novi školski kampus Schulcampus Liselotte-Hansen-Schmidt grada Beča je u velikoj meri energetski nezavisna zgrada koja se snabdeva uglavnom putem geotermalne energije i solarnih panela.

Sa konceptom Aspern klimafit je uveden novi građevinski standard koji će doprineti tome da se ugljenični otisak stanovnika (i kompanija) Jezerskog grada približi ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma.

Jedna više infrastukturna nego tehnološka inovacija je takozvani “Sunđer grad“ koji je realizovan u četvrti “Am Seebogen“ i primenjen na severu Jezerskog grada. Kao sistem za upravljanje kišnicom velikih razmera koji je razvijen tokom nekoliko godina “Sunđer grad“ će doprineti boljem rešavanju situacija sa jakim kišama, zadržavanju kišnice za potrebe zelenila, stvaranju više hlada usled rasta drveća i zdravije mikroklime.

Časopis Industrija: Na koje sve načine Seestadt business hub ističe svoju stručnost u istraživanju i razvoju?

Ingrid Šperk: Postoji uska saradnja između različitih aktera u Jezerskom gradu. Pilot fabrika za industriju 4.0 privlači kompanije kao i ACDP (Austrian Center für Digital Production). Obe kompanije rade u Tehnološkom centru 1 i u konstantnoj kooperaciji sa EIT Manufacturing u Tehnološkom centru 2. Više kompanija sa sedištem u Jezerskom gradu (npr. HOERBIGER) koriste ovu inovativnu infrastukturu.

Mobilna laboratorija Aspern mobil lab u stalnoj razmeni sa preduzećima, stanovništvom i partnerima iz oblasti mobilnosti podržava primenjena istraživanja o prelasku na održivu mobilnost. Pored mnogih drugih istraživačkih projekata trenutno se sprovodi 2. faza projekta praćenja puteva i načina kretanja stanovnika kako bi se prikupili istraživački podaci.

Časopis Industrija: Da li Aspern kao urbano okruženje može doneti opipljive ekonomske prednosti za kompanije i industrijsku proizvodnju?

Ingrid Šperk: Da! Kao 15-minutni grad (grad u kojem sve svakodnevne relacije mogu da se pređu za manje od 15 minuta na održiv način) koji je odlično povezan sa javnim prevozom i poseduje veoma povoljan koncept kolektivnih garaža za kompanije Jezerski grad nudi visok nivo udobnosti i uštede.

Pored toga, ponuda (snabdevanje, gastronomija, lekari, terapeuti , predškolske ustanove i škole, aktivnosti , otvoreni i zeleni prostori) koja je dostupna za pešake i stalno se proširuje predstavlja prednost za zaposlene.

Garantovana održivost poslovnog prostora zbog strogih specifikacija kvaliteta (standardi gradnje, strategije mobilnosti ) ima ekonomskog smisla, ne samo u pogledu operativnih i energetskih troškova.

Mnoge kompanije imaju dugoročnu korist kada je u pitanju evropsko oporezivanje.

Časopis Industrija: Šta sve očekuje Aspern u budućnosti ? Kao razvojna agencija trenutno pripremamo sledeću veliku razvojnu deonicu na severnoj obali jezera: ubrzo počinje prvi deo deonice Waterfront direktno na jezeru, na stanici Aspern Sever
uskoro počinju pripreme za izgradnju nove tramvajske linije 27 i mnogo toga drugog.

Ingrid Šperk: Trenutno je glavni fokus u razvoju Jezerskog grada na pokretanju i pružanju tehničke podrške za implementaciju klimatski održivih energetskih mreža. Aspern Seestadt želi da ostane pionir u urbanoj energetskoj tranziciji i doprinese ne samo prikpuljanju znanja, nego i stvaranju osnove za neophodne nove propise.

Još jedna od stvari koje smo imali prilike da vidimo je i naselje “Am Seebogen“ koje čini treću fazu izgradnje Seestadt Aspern i prva je na severnoj strani jezera. Seestadt tako raste za oko 2.500 stanovnika. Fokus takmičenja za programere ovde je bio na temi “živeti i raditi “. 80% novog naselja rezervisano je za stambenu upotrebu, a 20% za druge namene.

Više od 5.000 m2 poslovnog prostora jednako je raznoliko kao i stambena ponuda. Ovde se nude mikro kancelarije, radni studiji i prostori.

PRIVREMENI REZULTATI ZA ISTRAŽIVANJE PAMETNIH ZGRADA

Pametne zgrade u Aspern Seestadtu već su u interakciji sa balansirajuć im energetskim tržišti ma. Zahvaljujući širokom spektru empirijskih podataka, senzora i pristupa vremenskim podacima, oni unapred znaju koliko viška električne energije može da se proizvede, uskladišti ili profitabilno proda na tržištu električne energije.

Ovo obezbeđenje kontrolne energije uspešno je testi rano u studentskom domu. Koristeći virtuelne elektrane, kombinaciju više fotonaponskih sistema i baterija, biće moguće dati značajan doprinos energetskoj revoluciji, i posebno obezbeđivanju snabdevanja grada energijom.

Najnoviji privremeni rezultati daju sledeću projekciju: ako 20 odsto bečkih zgrada bude opremljeno tehnologijomkoja je ovde testirana,  može se ostvariti profit od 30 miliona evra godišnje za grad i njegove stanovnike. ASCR je uspeo da posti gne niz poziti vnih rezultata u povećanju efikasnosti .

Zahvaljujući inovativnim energetskim sistemima koji se sastoje od postrojenja za proizvodnju obnovljivih izvora i različiti h tehnologija skladištenja kojima upravlja inteligentni kontrolni sistem, pametne stambene zgrade štede više od 71% ili skoro 240t emisije CO2 godišnje u poređenju sa konvencionalnim sistemima grejanja.