Aktuelne krize i uticaj poskupljenja energenata na logistiku

Svedoci smo činjenice da potrošači neretko ne mogu da pronađu željeni proizvod na rafu i da svi burno reaguju kada vide da je isti promenio cenu. Lanac snabdevanja je vrlo složen, pa čak i kada je reč o najprostijem proizvodu, bez obzira što na deklaraciji proizvoda piše „proizvedeno u Srbiji“, velika je verovatnoća da je neka komponenta pribavljena iz daleke Azije.

Danas su sva tržišta i industrije visoko zavisne jedne od drugih, pa tako i sva dešavanja u svetu utiču na tržište Srbije.

Koji su sve događaji koji su obeležili ovu godinu uticali na međunarodne, a posledično i domaće logističke tokove i u kojoj meri cena energenata utiče na cene proizvoda razgovarali smo sa Jelicom Putniković, urednicom portala „Energija Balkana“ i Nebojšom Đekićem, direktorom prodaje i razvoja globalne logističke kompanije „cargo-partner“ Srbija.

Kriza u Ukrajini

„Već početak krize u Ukrajini odrazio se na brodarsku industriju. Saobraćaj u crnomorskim lukama je otežan, zbog čega je fokus prebačen na rečni, a na tranzitnim linijama koje prolaze kroz Rusiju i Ukrajinu avionski, železnički i drumski saobraćaj takođe je vrlo brzo iskomplikovan“, navela je Putniković u istraživanju objavljenom na portalu „Energija Balkana“.

U tekstu se navodi da zatvoreni i otežani tranzitni putevi nisu jedini izazov. Svima poznata kriza sa nedostatkom vozača se, takođe, dodatno produbila.

U Poljskoj je u 2020. godini, više od 100.000 „vozačkih potvrda“ bilo u opticaju za vozače kamiona iz zemalja koje nisu članice EU. Zanimljivo je da je većina iz Ukrajine, zbog čega su kompanije sada izgubile veliki broj svojih vozača, nakon što su svi Ukrajinski državljani pozvani da služe vojsci. Sve ovo je značajno povećalo trošak rada u sektoru.

Poskupljenje energenata

„Indeks cena energije Svetske banke porastao je za 26,3 procenta između januara i aprila 2022. godine. Uz to, očekuje se da će cene energije duže ostati na višem nivou.

Procenjuje se da će cene energenata, u proseku, 2023. godine biti 46 odsto više“, zaključuje Putniković i dodaje da kao ključni pokretač cele privrede, sektor logistike čini 10 do 14% BDP-a većine zemalja.

Štaviše, logistički troškovi čine 30 do 40% ukupne cene roba, a osim transporta čine ih: trošak rada, skladištenja, administrativni troškovi itd. Pored toga, gorivo kao trenutno „najkritičnija“ komponenta ima više od 50% udela u odnosu na sve nabrojane troškove. Prema tome, svaka fluktuacija u ceni goriva će sigurno povećati ukupne logističke troškove.

Kako se poskupljenje goriva odrazilo na pojedinačne vidove transporta

Kamionski transport

Kamionski transport je najpopularniji oblik transporta kako za Evropu tako i za SAD i čini oko 70% ukupnog kretanja roba.

Da bi osigurale da i dalje ostvaruju profit, transportne kompanije primenjuju standardnu nadoknadu za gorivo. Ono što je neizbežno jeste da rastući troškovi dizela smanjuju marže transportera (kroz troškove kilometara nakon isporuke, trošak praznog tereta i troškove drugih komponenti), a dodatno povećavaju cene usluga.

Pomorski transport

Kako gorivo čini veliki deo njihovih ukupnih troškova, kao i kod kamionskog prevoza, okeanski prevoznici nadoknađuju ove troškove dodatnim naknadama. „Blair Robbins iz EisnerAmper-a, jedne od najvećih kompanija za računovodstvo, porez i poslovno savetovanje u SAD komentariše da mnogi prevoznici zbog toga praktikuju takozvano „sporo jedrenje“ na brodovima.

Ovo je proces smanjenja brzine (često na ~15 čvorova, a ne na ~22 čvora) kako bi se smanjila potrošnja goriva, dok se obrnutom tehnikom najvećom brzinom postiže isti efekat u drumskom transportu.

Iako ova strategija ublažavanja troškova usporava već ogorčena vremena isporuke, ona smanjuje troškove za prevoznike, kao i njihove emisije CO2“, kaže naša sagovornica.

Primera radi, veliki teretni brod, nosivosti 3875 40'' kontejnera, troši oko 217 tona goriva dnevno. Ako uzmemo da jedna plovidba traje u proseku od 28 do 35 dana, a aktuelna cena goriva iznosi 768 dolara po toni, znači da je za jednosmerno putovanje pod punim opterećenjem potrebno u proseku od 6 do 7,6 hiljada tona goriva, što u dolarima iznosi i do 6,000,000. Jasno je, ako dođe do poskupljenja od svega 10 %, da se radi o iznosima većim od pola miliona dolara.

Avionski transport

I pre ovogodišnjeg poskupljenja goriva, avionski transport je već bio široko priznat kao najskuplja opcija za otpremu roba. „Cene goriva za avione u SAD porasle su za 82% u odnosu na prošlu godinu, prema Međunarodnom udruženju vazdušnog saobraćaja“, navodi se u tekstu.

S obzirom da se više od polovine tereta prevozi postojećim komercijalnim putničkim letovima, pad putničkog avio saobraćaja, kao posledice Covida i Ukrajinske krize, imao je značajan uticaj na dostupnost avio-tovara, zbog čega su logističke kompanije povećale obim svojih čarter letova.

Železnički transport

Sa poskupljenjem energenata, pre svega dizela, mnoge kompanije razmišljaju o preorijentaciji na železnički transport - kao isplativiju i održiviju opciju.

„Prema Federalnoj upravi za železnice, u SAD su vozovi četiri puta efikasniji od kamiona i mogu da prenesu jednu tonu proizvoda 470 milja na jednom galonu dizel goriva. Ovo omogućava kompanijama da uštede novac i povećaju profit. Kako preduzeća nastavljaju da preispituju svoje procese i pronalaze mogućnosti da uštede na troškovima, načini otpreme koje koriste biće im na prvom mestu jer se logistička industrija u velikoj meri oslanja na gorivo“, navodi Putniković.

Početkom 2020. godine, cena nafte na svetskom tržištu bila je oko 70 dolara po barelu. Tokom marta ove godine cena nafte premašila je i 130 dolara, da bi se u poslednjih mesec dana relativno stabilizovala na cenu između 90 i 100 dolara po barelu.

Kriza snabdevanja energentima, pre svega sirovom naftom i prirodnim gasom, prouzrokovala je rast vrednosti proizvoda koji, poput uglјa, mogu predstavlјati alternativne izvore snabdevanja i imajući u vidu trenutne okolnosti na svetskom tržištu, realno je očekivati da će cena uglјa nastaviti da raste i u narednom periodu. Od početka 2022. godine cena uglјa povećana je za oko 152%.

Cena prirodnog gasa je čak dostigla cenu od oko 3.500 dolara za hilјadu kubnih metara. Od početka 2022. godine cena prirodnog gasa povećana je za oko 156%. Značajan rast zabeležen je nakon naglo smanjenih tokova gasa iz Rusije sredinom juna 2022, zbog čega je i struja ponovo poskupela.

Trošak električne energije, naravno, veoma je značajan i u sektoru logistike. A cene na evropskim spot tržištima ovih dana, uoči nastupajuće grejne sezone su na najvišim nivoima od početka berzanskog trgovanja.

Iznenađenja na tržištu su svakodnevica logističara

O iskustvima logističkih kompanija koje se u Srbiji bave međunarodnim i domaćim transportom i šta rade kako bi prevazišli aktuelnu krizu i globalne promene Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija kaže:

„Iznenađenja su sastavni deo naše industrije. Ali, moram priznati da niko nije očekivao izazove ovih razmera. Glavno oružje u promenljivom okruženju za cargo-partner bile su fleksibilnost i snažna sopstvena mreža saradnika i kolega. Prvo je uslovilo tržište, a drugo je rezultat višegodišnjeg globalnog iskustva“.

„Ono što je zanimljivo jeste da porast cene energenata ne znači nužno i povećanje cene transporta, jer drugi trendovi na tržištu mogu to da promene, pa tako trenutno, iako cena goriva raste, cene transporta na nekim pomorskim rutama opadaju usled pada tražnje, ali posledicu će osetiti logističari koji manje profitiraju. Sve se na kraju svodi na ponudu i tražnju“, nastavlja Đekić.

Tu im, kako navodi, mreža partnera i kolega u svetu, sa kojima su u neprekidnoj komunikaciji, omogućava da raspolažu aktuelnim informacijama, da razmišljaju proaktivno i da, u skladu sa tim, kada god je to moguće, blagovremeno razviju alternativno rešenje.

„Tako smo, usled martovskih zatvaranja u Šangaju, poučeni ranijim iskustvom, pripremljeno čekali da pošiljke prebacimo na obližnju luku Ningbo. Kao alternativno rešenje za transibirsku železnicu koristili smo naš Adria Express servis, koji preko luka Jadrana ima i do sedam dana kraće tranzitno vreme u odnosu na luke Severnog mora. Ovaj servis poslužio je i kao rešenje kada su nas iznenadili štrajkovi lučkih radnika u Nemačkoj“, otkriva Đekić.

Nedostatak vozača i neophodnu dokumentaciju u drumskom transportu za kratke evropske relacije cargo-partner menja kratkim pomorskim Short Sea rešenjima, koja su se u praksi pokazala kao idealna opcija za gabaritne pošiljke koje putuju do Španije, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva ili Skandinavije.

Komentarišući kako reaguju klijenti na poskupljenje špediterskih usluga, naš sagovornik ističe da su njihovi korisnici svesni da su ona neminovna kada rastu svi troškovi i inflacija širom sveta, ali da ključni alat njihovog nastupa na tržištu nikada nije bila samo cena, već personalizovan pristup i poverenje.

„Kompanija sa svoje strane nastoji da nađe najbolja rešenja“, kaže Đekić i dodaje: „Kada god je moguće, trudimo se da cene održavamo stabilnim, jer to posmatramo kao dugoročnu investiciju. Svesni smo koja vrsta roba cenovno može da podnese određenu vrstu transporta, a u identičnom cenovnom rangu može se često ponuditi drugi ili kombinovani modalitet prevoza. Naša misija je da im omogućimo optimalno rešenje za njihov biznis, čak i kada je reč o potpuno novim tržišnim uslovima“.

Sve navedeno navodi nas na zaključak da je budućnost neizvesna, a da Srbija i srpski logistički sektor, dele sudbinu ostatka sveta, da je neophodno planiranje, prilagođavanje u hodu i štednja. Ali, ne štednja po svaku cenu već racionalizacija koja će uz smanjenje troškova ipak obezbediti konkurentnost.