Aktuelna dešavanja na tržištu pomorskog transporta i da li nas očekuju dodatni troškovi na logističkom horizontu

Oporavak od post-epidemijske krize i dalje je aktuelan izazov za industriju kontejnerskog transporta, koja je morala da se prilagodi značajnom padu tražnje.

Kraj godine ipak daje pozitivne naznake za logističare, jer usled Kineske Nove godine i prazničnog perioda koji nas očekuje, broj slobodnih mesta na brodovima sve je manji, zbog čegaa cene pomorskog transporta mogu porasti.

Uprkos pozitivnim prognozama, pomorski transport u 2023. godini suočio se sa nizom dešavanja i izazova, koji će dalje oblikovati njegovu budućnost.

Značajno povećanje broja velikih kontejnerskih brodova u naredne dve godine biće izazov za sebe. Allianz Global, u svom Godišnjem izveštaju transporta i bezbednosti, upozorava da će ovo povećanje verovatno rezultirati većim gubicima, ističući da su požari i eksplozije identifikovane kao glavni uzrok gubitaka na moru.

Povećanje broja brodova takođe doprinosi većem gomilanju tereta, što može doprineti razvoju problema poput blokada luka. Iako je statistički gledano 2022. godina zabeležila pad izgubljenog tereta za 36%, 2023. godina donela je ponovna pogoršanja.

Skorašnji kvar upravljača na brodu ONE Orpheus koji je doveo do sudara sa plutajućim mostom El-Mansi u Sueckom kanalu, jedna je od konkretnih opasnosti sa kojima se susrela pomorska industrija.

Ali tu nije kraj, geopolitičke tenzije i napadi u Crvenom moru su porasli od početka sukoba Izrael-Hamas, posebno za trgovačko brodarstvo za koje se veruje da je povezano sa Izraelom, ali nedavni incidenti kao što je napad dronom na OOCL zakupljeni kontejnerski brod broj 9, koji nije imao povezanost sa Izraelom, ukazuju da su potencijalno ugroženi i drugi brodovi.

Ovakvi incidenti utiču na tržište i navigaciju brodova, kao i na strategije kompanija poput Maerska i MSC-a da obilaze Afriku izbegavajući Suecki. Alphaliner je u svom nedeljnom izveštaju naveo da je do 4. decembra još 12 kontejnerskih brodova skrenulo sa rute kroz Suecki kanal na mnogo duži put preko Rta dobre nade. Očekuje se da će još brodova pratiti njihov primer.

Crveno more je super-autoput do Sueckog kanala, jer 50-60 brodova prolazi kroz kanal svakog dana (to je 19.000 brodova godišnje), uključujući oko 30% svetskog kontejnerskog saobraćaja, a ukoliko kompanije zaista promene rute to će produžiti tranzitno vreme i do 20 dana što može postaviti potpuno nova „pravila“, ali i troškove poslovanja za sve one koji imaju potrebu za ovakvim transportom.

Iz kompanije cargo-partner sa nama dele šta mogu biti koraci predostrožnosti u ovakvim situacijama:

„Pre svega svaka kompanija treba da izabere pouzdanog partnera kome će poveriti svoj transport. Ali to nije važno samo za korisnike, već i za nas logističare.

Iako posedujemo veoma snažnu sopstvenu globalnu mrežu, poslovanje podrazumeva saradnju i sa drugim učesnicima u lancu sabdevanja.

U našoj kompaniji stavljamo poseban akcenat na odabir saradnika i pouzdanost njihovog rada. Pratimo potrebe naših klijenata i razvijamo nove servise kada god je to moguće.

Sa druge strane eksterni faktori poput geopolitičkih dešavanja i prirodnih nepogoda izvan su naše moći, zbog čega našim klijentima posebno savetujemo uslugu osiguranja tereta u slučaju rizika.

Ovo osiguranje ne pokriva samo štetu/gubitak u vezi sa robom, već je takođe primenljivo u slučajevima generalne havarije („Havarie Grosse“ - ako je brod sa svojim teretom u nevolji na moru ili je ugrožen požarom ili udarom groma i spašen je zajedno sa svojim teretom, onda se trošak navedenog spasavanja broda i tereta proporcionalno deli između vlasnika robe i broda.

Čak i ako roba stigne neoštećena.)” – rekao je Nebojša Đekić, direktor prodaje I razvoja u kompaniji cargo-partner.

Pored svega pomenutog, potreba za dekarbonizacijom sektora pomorskog transporta postaje sve urgentnija s obzirom na rast emisija gasova staklene bašte iz ove industrije tokom poslednje decenije.

Dodatno, zastarela svetska flota pridodaje kompleksnost ovom izazovu, s brojem brodova starijih od 15 godina koji zahtevaju ili prevelike investicije za modernizaciju ili su previše mladi da bi se jednostavno otpisali.

Da sumiramo, pomorski sektor pod velikim je pritiskom, gde se istovremeno brine o dekarbonizaciji, potrebom za modernizacijom flote, sigurnosnim pitanjima i prekomorskim rutama koje se redefinišu kako bi se izbegli rizici na putevima.

Ovaj sektor zahteva temeljne promene i velike investicije kako bi se prilagodio novim uslovima na tržištu.