Agrar i nove tehnologije

Nove tehnologije su uzele primat u svakom aspektu života modernog čoveka. Kada pominjemo nove tehnologije uvek se tekstovi ili razgovori svode na samo nekoliko oblasti industrije. Retko pominjemo agrar ili modernog poljoprivrednika. Svesni smo da je tehnologija i u agraru napredovala, ali se tu nove tehnologije spominju u kontekstu adekvatne primene đubriva, insekticida, pesticide, tehnologija analize sastava zemljišta, pravilna ishrana životinja… Pored puta ili vožnjom kroz krajeve Srbije gde se obrađuje zemlja vidimo ljude na polju, traktore, kombajne, poljoprivredne mašine, ali istu tu sliku viđali smo i ranije i ne deluje nam da se nešto promenilo. U obilasku poljoprivrednog sajma vidi se nova tehnologija u tim poljoprivrednim mašinama i šta sve sada one mogu. Ali koliko je poljoprivreda i sam agrar (koji kao pojam obuhvata pored iste i zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone) uznapredovao od rala i volova?

Poljoprivreda

Krenućemo na početku samo sa par definicija i to ukratko. Poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata biljnu i stočarsku proizvodnju i s njima povezane uslužne delatnosti[1]. Dve osnovne grane poljoprivrede su zemljoradnja i stočarstvo. Zajedno sa šumarstvom, lovom i ribolovom spada u tzv. primarni sektor privrede. Pod poljoprivrednom proizvodnjom se podrazumeva proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgajanje riba, pčela, gajenje pečuraka, puževa, proizvodnja začinskog i lekovitog bilja i dr. koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu[1]. Toliko o definicijama, a što se tiče istorije dovoljno je reći da unazad mnogo godina kroz istoriju poljoprivreda i zemlja su bili osnovni stub života. To se nije mnogo promenilo. I danas su. Hrana i njena proizvodnja su oduvek bili predmet debate ali danas za rastuće stanovništvo još više.

Za sada nove tehnologije u proizvodnji hrane pomažu da svetska proizvodnja hrane raste brže od svetskog rasta stanovništva. Smatra se da je obrada zemlje sa životinjama istorijska pojava i da su poljoprivredna mehanizacija novo oruđe koje je značajno povećalo efikasnost i produktivnost poljoprivredne proizvodnje. Nažalost, u nekim delovima sveta još uvek se zemlja obrađuje korišćenjem životinja (konji, mazge, volovi, kamile…) a koriste se i kod prevoza poljoprivrednih proizvoda. Takva obrade zemlje samo u poređenju sa traktorom je zastarela, a sa današnjim tehnologijama se ne može ni porediti, a sa druge strane ipak predstavlja korene poljoprivrede koje nesmemo zaboraviti. Danas je prisutan širok spektar mehanizacije koji pomaže današnjem poljoprivredniku za razliku od njegovog pretka. Pored mehanizacije prisutna su i obaveštenja o vremenu tj. nevremenu, protivgradne rakete itd. E sada, da li kod nas poljoprivrednik ima sredstava za ovu mehanizaciju i zašto ovi sistemi uzbuna ne funkcionišu kako treba, tema je za neki drugi tekst. Pored svih mašina, poljoprivreda i tehnologije koje joj pomažu su otišle još dalje.

Poljoprivreda daleko od svojih korena?

Prema Nacionalnoj inženjerskoj akademiji iz SAD, poljoprivredna mehanizacija je među prvih 20 inženjerskih dostignuća dvadesetog veka. Početkom 1900-tih, jedan američki farmer je proizvodio količinu hrane koja je podmirivala potrebe 2,5 čoveka, dok je danas jedan farmer u stanju da nahrani preko 130 ljudi. Ovaj napredak je i uzeo svoj danak, zato što se meri i ogromnim energetskim ulaganjima iz neobnovljivih izvora (fosilna goriva). 

Unapređene mašine već odavno postoje, kao što su traktori ili kombajni koji pritisak u gumama automatski mere i prilagođavaju terenu. Na asfaltu je pritisak veći, a na njivi niži kako se zemlja ne bi utabala, a i uštedelo gorivo i koristi se manje energije.

Pored raznih robota u industriji, danas postoje i poljoprivredni roboti. Poljoprivredni robot može biti angažovan u fazi žetve, u hortikulturnim poslovima kao što su obrezivanje, prskanje, nadzor, branje ploda pri čemu uzima nekoliko faktora u obzir kao što su veličina i boja ploda što dovodi do većeg kvaliteta obranog i svežeg voća, niže troškove proizvodnje, a manje potreba za ljudstvom koje bi to ručno radilo i u dužem vremenskom roku. Roboti se mogu koristiti i za atomatsku mužu, šišanje ovaca svuda gde treba zameniti čoveka, a da se određena radnja ponovi mnogo puta, sa što većom precižnošću i u što kraćem vremenskom roku. U Japanu je pre skoro dve godine predstavljeno nekoliko poljoprivrednih robota. Među njima je i robot koji bere jagode. Kako bi znao koja jagoda je zrela i koju treba ubrati koristi tri stereoskopske kamere (stereoskopija je slika koja prikazuje neki prostor u tri dimenzije), pomoću kojih određuje stepen zrelosti na osnovu boje ploda.

On bere jedan plod na svakih osam sekundi i ubacuje u korpu. On može odraditi veliki deo posla dok poljoprivrednik završava druge obaveze, može raditi skoro neprekidno, a posle rada ovog robota potrebno je da se izvrši provera i eventualno završi branje koje je robot propustio. Cena ovakvog robota je oko 50.000 dolara.
Još pre deset godina, u Japanu je robot uspeo da posada pirinač bez ljudske pomoći.

Postoje i berači grožđa koji su sličnog izgleda kao kombajn, povezani su GPS-om sa svojim proizvođačem da se može reagovati u slučaju nekog zastoja ili kvara, a donose uštedu pri branju i vremenski i novčano do deset puta, ako se uzme u obzir da gazdinstvo mora angažovati ljudsku snagu i platiti dnevnice. Ali za ovakvu savremenu mašinu treba izdvojiti do 200.000 eura. Mnogi naši poljoprivrednici se ne slažu da svaka mašina može i treba zameniti čoveka. Jedan od primera koji se navodi je i branje metlice sa kukuruza. Oni tvrde da mašine mogu skidati ovaj deo ali i da je ne moguće da ne pokidaju pri tome i druge delove biljke. Taj posao mora da se uradi do kraja jula ili će rod tog useva praktično propasti. Metlice su, zapravo, organi za oprašivanje. U stočarstvu se takođe koriste roboti koji odmenjuju farmera pri muži krava.

Po nekim stručnjacima masivna proizvodnja mleka za rastuće stanovništvo se neće moći zamisliti bez primene ovih robota. Robot uz pomoć laserskih senzora prepoznaje kravu i robot mehaničkom rukom stavlja usisne čaše na vime i automatski ih uklanja nakon završene muže. Jedno od pitanja je verovatno kako naterati kravu da dođe do robota, a odgovor leži u nagradi koju kravu dobije u obliku hrane. Na taj način krava samo odlazi više puta na mužu što je naravno dobro.

Još jedna od tehnologija u modernoj poljoprivredi su senzori. Naročito bežični senzori koji omogućavaju nadgledanje opasnih ili udaljenih lokacija. Moderne farme koje su opremljene ovakvim senzorima, u stanju su da očitaju sve važne podatke, od zdravlja biljki pa preko vodenih potreba useva, nivou azota u zemljištu, količina humusa pa sve do količine navodnjavanja u određenim delovima gde se mere veće ili manje potrebe useva za vodom. Svi podaci koje skupi poljoprivrednik senzorima mogu mu drastično smanjiti troškove i isplatiti ovakvu investiciju.

Optički senzori prikupljaju podatke o potrebi đubriva biljkama i to na osnovu svetlosti koja se reflektuje od njih. Prošle godine e Kapija je objavila da je Centar Univerziteta u Novom Sadu novu liniju za proizvodnju senzora i elektronskih i komunikacionih komponenti za primenu u poljoprivredi, biotehnologiji i monitoringu životne sredine. Pokretanje jedne od najsavremenijih linija za proizvodnju senzora u ovom delu Evrope, finansirala je Evropska komisija preko programa "InnoSense", u koji je uloženo 3 mil EUR.

Na žalost mnogi naši poljoprivrednici ne mogu ni da zamisle da preko svog mobilnog telefona u svakom trenutku znaju gde se nalaze i šta rade njihove poljoprivredne mašine, koliko goriva imaju, koje useve beru u tom trenutku itd. Razvitkom telekomunikacija i informatike i njihovim spajanjem nastaje telematika. Nauka o slanju, primanju i čuvanju informacija uz pomoć telekomunikacionih uređaja. Veza između modernih informacionih tehnologija i najnovijih dostignuća u oblasti telekomunikacija. Ova tehnologija pruća mogućnost za dobijanje informacija u realnom vremenu o pojedinačnom vozilu u toku obavljanja dnevnih operativnih zadataka. Znači tehnologija koja omogućava daljinsko merenje i prenos informacija sa udaljene lokacije do operatora, ova tehnologija omogućava komunikaciju opreme i poljoprivrednika.

Multispektralnim snimcima koji se naprave iz satelita mogu se pružiti poljoprivrednicima mnoge važne informacije. Neke od tih informacija je i sastav zemlje gde slike crvene boje ukazuju na glinu, mulj… Infracrveni snimci mogu ukazati i na višak vode u u delovima njive ali i na pokrivenost korovom. Multispektralno snimanje je tehnika koja je prvobitno razvijena za satelitsko snimanje. Ovom vrstom snimanja može se zabeležiti svetlost čija je frekvencija izvan vidljivog dela spektra, kao što je npr. infracrveni deo spektra. To omogućava dobijanje dodatnih informacija, koja ljudsko oko, sa svojim receptorima za crvenu, zelenu i plavu boju, ne može registrovati.

Danas uz pomoć satelita i navigacije u nekim modernim farmama obavlja se setva. Ovi sistemi navode mašine po poljima kako bi se uštedelo seme i posejalo tamo gde treba, a pri tome uštedelo i gorivo.
Postoje i razna DNK testiranja kako bi imali životinju sa karakteristikama kakve vam odgovaraju. Postoje i mašine tj. mehaničke četke koje će “češkati” vaše životinje i relaksirati, a pored toga i čistiti.

U Japanu, Rusiji, Kini postoje farme u zatvorenom prostoru gde su svi uslovi prilagođeni da biljke rastu dva do tri puta brže. LED osvetljenje pomože biljkama da bi napredovale. Pored toga najveća zatvorena farma u Japanu je u ovim uslovima skratila cikluse dana i noći, a temperatura i vlažnost su stalno na optimalnim vrednostima. I ako mašine odrađuje veliki deo posla, branje se obavlja ručno, ali i tu se očekuju uskoro roboti koji bi radili ovaj deo posla. Za sada je najisplativije gajenje brzoratućeg povrća, kao što je zelena salata. Ova farma na zatvorenom na 2300 kvadratnih metara proizvodi do 10.000 glavica zelene salate dnevno sa duplo manje utrošene energije i više od duplo potrošene vode nego uzgajanjem na tradicionalni način.

Sa jedne strane ovo je odlična vest da je ovako nešto moguće, zato što to znači da ovakve farme se mogu napraviti bilo gde u svetu, prvenstveno tamo gde je potrebna hrana, a sa druge strane koliko je ovo mešanje u prirodne procese pogrešno?

Ovo je samo jedan deo tehnologija koje su prisutne trenutno u svetskom uzgoju biljaka i životinja, u svetskoj proizvodnji hrane. Neke od ovih tehnologija su možda već do izlaska ovog broja zastarele, s obzirom na brzinu njihovog napredovanja.

One su sigurno dobre ako uzmemo u obzir potrebe za hranom, ali dolaze nove generacije poljoprivrednika, oslanjaju se većinom na modernu mehanizaciju i nove tehnologije, mišljenja sam da ne treba baš skroz zaboraviti i izostaviti korene poljoprivrede. Možda sam takvog mišljenja zato što nisam proveo bar mesec dana na nekom poljoprivrednom gazdinstvu. U svakom slučaju kako stoje stvari sa finansijama u našoj poljoprivredi, naši poljoprivrednici će se sigurno još neko vreme držati tih korena.