3D Štampači - Made in Serbia

Predstavljamo dvojicu mladih Beograđana, koji su u Srbiji napravili isti. U odgovorima Marka Bjelotomića se vidi ogromna kreativnost i vizija. Evo šanse da neke od odgovora o ovoj tehnologiji dobijemo iz prve ruke.

Junaci ove priče su Marko Bjelotomić i Dušan Lazarević. Upoznali su se u osnovoj školi Ivan Gundulić na Novom Beogradu. Marko Bjelotomić je tehničar za robotiku i fleksibilne proizvodne sisteme. Iza sebe ima neke od većih projekata kao što su vertikalne bašte sa sistemom za prehranjivanje, sistem za uzgajanje pečuraka sa sistemima za okidanje rasta i kontrole CO2, sitem za stabilizaciju nivoa splavova – Splavosvest. Dušan Lazarević je završio IX Beogradsku gimnaziju posle koje odlazi da radi na naftnim bušotinama na moru u Norveškoj.

Marko počinje priču: „Nas dvojica se poznajemo od osnovne škole, družili smo se dok Dušan nije otišao u Norvešku da radi, pre deset godina. Kako sam napravio sistem za stabilizaciju nivoa splava – Splavosvest i napisao softver za isto, Dušan je po mojoj priči da želim da napravim 3D štampač odlučio da investira i ja sam sklopio prvi štampač i postavio softver, koji sam već spremao pre nego što su električne komponente stigle do mene. Kako se ispostavilo da štampač radi, krenuli smo u istraživanje materijala, mešavina sa kojma bismo štampali“.

Časopis Industrija: Da li za početak možete da objasnite našim čitaocima šta je 3d štampač i na koji način funkcioniše?

Marko Bjelotomić: 3D štampač je mašina koja repetativnim slaganjem sloj po sloj izrađuje zadate 3D modele. Postoji više vrsta i metoda 3D štampe, gde je najpopularnija metoda izlivanja, najviše zbog cene, za koju sam se i ja odlučio.

Časopis Industrija: Kako se 3d štampači pune, servisiraju i instaliraju?

Marko Bijelotomić: Velike su razlike u punjenju različitih štampača. Na primer štampači za plastiku se snabdevaju sa kotura, nalik na pecaroški najlon, koji može biti dugačak i preko 500 m, gde je veoma lako zameniti plastičnu nit. Drugi materijali zahtevaju drugačije metode snabdevanja, naš štampač, koji trenutno radi sa glinom, betonom, raznim smolama, ima poseban sistem lakog punjenja, koji sam u potpunosti razvio.

Servisiranje u potpunosti zavisi od modela. Mogu da kažem da se naš štampač sastoji od veoma malo „kvarljivih“ delova pa je i servisiranje svedeno na minimum, pritom je jednostavno i može se učiniti bez greške i brzo. Instalacija gotovog štampača i softvera nije ništa kompleksnija od instaliranja video igre.

Časopis Industrija: Da li možete da opišete proces od nacrta pa do gotovog štampača?

Marko Bjelotomić: 8 meseci neprekidnog rada, 20 sati dnevno, 11 radionica, odlazak na brojne buvlje pijace i otpade, naručivanje nekoliko delova iz inostranstva, 9 dokaza koncepta i mnogo polomljenih printova.

Časopis Industrija: Kako ste došli na ideju da napravite 3d štampač?

Marko Bjelotomić: Prijatelji su već radili na 3D modelima koji će jednog dana u budućnosti naći svoju primenu. Kako već neko vreme imam ideju da ga napravim, rekao sam to naglas, Dušan me je razumeo i krenuli smo sa razvojom.

Časopis Industrija: Da li je tačna informacija da ste štampač napravili od delova koje ste nalazili i kupovali na raznim skladištima i pijacama?

Marko Bjelotomić: U potpunosti da. Neverovatno je koliko sitnica je jedino moguće nabaviti na otpadima i buvljim pijacama. Još je više sitnica koje smo proizvodili za našu upotrebu, sobzirom da je bilo nemoguće nabaviti ikakvu zamenu.

Časopis Industrija: Da li ova tehnologija može da se zloupotrebi i kako od toga da se osiguramo?

Marko Bijelotomić: Ozbiljno pitanje, lično smatram da 3D štampač trenutno nije ništa opasniji od automobila. Mada brzina kojom se štampači razvijaju će dovesti do širokopg spektra štampanih materijala. Svaki pojedinac će uskoro imati mogućnost da materijalizuje svoju ideju. Ako je za utehu metali će biti skupi za precizno štampanje još neko vreme. Mada važno je reći da su pozitivne primene tolike i još uvek nesagledive. Jako mi se dopao komentar jednog vizionara koji je spominjao nestajanje kriminala i države sa razvojem ovakve tehnologije. 

Časopis Industrija: Da li pištolj napravljen iz 3D štampača može da ispali bojevu municiju?

Marko Bjelotomić: Jako malo dorade bi bilo potrebno da pištolj, odštampan u plastici, zaista može ispaljivati municiju. Takođe se javlja čitava oblast - nazovimo ih praćkama, koje odmah mogu ispaljivati smrtonosne projektile bez baruta.

Časopis Industrija: Šta su Vam dalji planovi i gde vidite ovu tehnologiju u budućnosti?

Marko Bjelotomić: Trenutno radim na drugom štampaču, koji bi trebalo uskoro da bude gotov, za koji se nadamo da će nam obezbediti investicije za dalji razvoj. Dosadašnje prebrođene prepreke omogućavaju nam razvijanje štampača za kuću bez ograničenja u visini ili širini. Zamislite, štampanje kuće sa izolacijom, podnom oblogom i nameštajem, što zahteva više razlicitih materijala, čije smo štampanje ukrotili. Takva tehnologija je primenjiva na razne oblasti, pa tako i razvoj zavisi od budućeg investitora.

Kuće koje su gotove za dan, sve je tu, vodovod, struja, izolacija, može biti od blata sa aditivima i kao takva veoma jeftina...
Komercijalne štamparije, gde se uslužno štampaju veliki predmeti, obavezan 3D štampač u svakom domu. Postoje procene da 3D štampač američkoj porodici prosečno uštedi 1000$ za godinu dana, a pri tome je tehnologija tek u razvoju i radi se o prostom plastičnom štampaču.

Hrana, koja može biti i organska, koja se štampa se u najinteresantijim oblicima i ukusima, kakve trenutno ne možemo zamisliti.
Automobil je već odštampan, dva dana rada mašine, tako da sve ljudske potrebe mogu biti odštampane u visokom kvalitetu sa dovoljno niskom cenom. Skoro je jedan momak svojoj devojci odštampao sandale za plažu, oblasti primene su neograničene. Budućnost je sada!