2025. ili 2018. - 10 bitnih stvari u logistici i industriji
U današnjoj biznis klimi, neizvenost je neprijatelj broj 1, za sve učesnike u lancu. A u svetlu neprekidne promene u zahtevima klijenata, eksponencijalnog rasta tehnologije i tehnoloških rešenja, demografskih promena radne snage, predviđanja bilo koje vrste su u najmanju ruku maglovita i nesigurna.
S obzirom na to da se najčešće pitamo šta nas čeka u narednih 6 meseci, kakvu onda vrednost i interesovanje može pobuditi pristup predviđanja - kako će izgledati 2025. godina u našim biznisima?
Ideja o sublimiranju svih učesnika u jednom lancu, od proizvođača i isporučioca, krajnjeg korisnika, edukatora, NVO organizacija i vladinih tela, i postavljanja pitanja - kako se pripremiti za svoj posao u narednih 10 do 15 godina?
Dok se većina firmi fokusira na kratkoročne, čak mesečne ciljeve, retko ko ima i vremena i ideje da spusti loptu i porazmisli o tome kuda se zapravo stvari kreću u njihovom biznisu.
Zato je tema o dugoročnom smislu i delovanju prilika za sve da postave zaista važna pitanja.
*Bil Farel, profesor na Klemson Univerzitetu, odeljak industrijskog inžinjeringa, priznaje da nije bio vičan dugoročnim vizijama, ali posle isčitavanja misli preko stotinu industrijskih lidera, on priznaje da je prepoznao ogromnu važnost takvih informacija koje se tiču dalje budućnosti a korespondiraju sa današnjim aktivnostima.
Štaviše, došao je do zaključka da su takve informacije i aktivnosti od ključnog interesovanja za deoničare i vlasnike biznisa: ako želite da sačuvate vaš novac, ako ste društveno orjentisani, ako želite da stvari obavljate efikasnije i efektnije, ako ste zainteresovani za kvalitet života vaših zaposlenih, onda ovo jeste razmišljanje za vas.
Razumem da operateri moraju da obave svoj posao ali ovo se ne sme zanemariti... postoje tačke koje je lako povezati sa današnjim ponašanjem i običajima.
Ipak, jedna je stvar predvideti kako će industrija/logistika izgledati 2025, a sasvim druga koji su to koraci koje treba preduzeti sada da bismo bili kompetitivni te 2025. Promena je do nas i upravo sada. Najbolje trenutne prakse jesu put i nažalost, mnogi već kasne u tome.
10 vitalno važnih stvari
1. Promena radne snage
Za očekivanje je bilo da menadžeri najpre govore o trenutnim i budućim tehnologijama ali ne - njihova glavna tema je problem sa radnom snagom.
To je trenutni problem koji postaje sve veći i veći problem: radna snaga koja se suočava sa neadekvatnim putanjama svoje karijere, uslovljene tehnološkim i tehničkim promenama, slabom i neadekvatnom pratnjom poslodavca u dodatnoj edukaciji prema novim potrebama poslova, neadekvatnom obukom postojećeg i novopridošlog kadra.
Otuda sugerišem da industrija, akademski krugovi i vlade zemalja ponove i pojačaju napore u jačanju demografije radne snage, kroz što intenzivnije uključivanje žena, radne snage ispod 35 godina starosti, ljude sa invaliditetom kao i veterane.
Otuda, preporuka je da do 2025. godine regionalne i nacionalne strategije za regrutovanje radne snage budu standard širom industrije.
2. Rast e-trgovine
Podaci iz 2017. i 2018. godine tek treba da budu obelodanjeni u tačnim merama. Ova oblast beleži najveću ekspanziju i rast, to je nesumnjivo.
Prosečan rast na nivou Evrope u periodu od 2014. do 2016. je cca 14% godišnje, respektivno i objedinjujuće jer su varijacije značajne između oblasti Istočne, Južne, Severne i Zapadne Evrope.
Na ovoj teritoriji, oko 550 miliona ljudi koristi internet dok je broj kupaca kroz e-trgovinu oko 290 miliona (preko 50% korisnika interneta).
Pretpostavka je da je u 2016. godini 8% od ukupne trgovine išlo kroz e-trgovinu, danas je to nesumnjivo 20%. 48% od ukupne trgovine su usluge, 52% proizvodi, a pretpostavka je da će se taj odnos zadržati i u budućnosti.
Prosečna potršnja po e-kupcu je oko 1 500 eur, što opet varira po oblastima i regionima u Evropi, vezano za kupovnu moć građana.
Pored ovih podataka, treba reći da kombinacija značajnog povećanja upotrebe mobilnih uređaja sa investicijama koje veletrgovci ulažu u nove tehnologije, multi-kanal mogućnosti, zaključak je jednostavan: ponuda i potražnja zajedno rade na povećanju tržišta kojima su okrenuti.
Do 2025. godine, svaka pošiljka treba da bude sledljiva u potpunosti u realnom vremenu, i koliko god vam se činilo da je to već sada slučaj, probajte da sledite u potpunosti bilo koju pošiljku bilo kog servisa danas - nećete uspeti u tome.
Dakle, sledljivost od skladišta do isporuke, bilo u transportu ili logističkim habovima, do nivoa individualne pošiljke, nezavisno od firme koja transportuje, nezavisno od načina transporta.
Dodatno, ono što danas Amazon lansira, biće standard za sve: narudžbina - isporuka proces u e-distribuciji mora biti dovoljno opremljena i kapacitiivna da podrži isporuku istog dana kada je poručena, kada govorimo o proizvodima na stanju u logističkom centru.
3. Nemilosrdna konkurencija
Iskustveno, konkurencija se pojavljuje uglavnom u dva oblika: u ceni i usluzi. Kao što je i do sada slučaj, onaj ko ponudi bolje, brže i jeftinije biće pobednik i odneće najveći deo kolača tržišta.
Pozitivna filozofija ovde leži u saradnji sa konkurencijom koja vam može doneti dobro, iako se to kosi sa tradicionalnim razmišljanjem.
Logičnim razmišljanjem, dobar menadžer će uvek prihvatiti saradnju: ako postoji mogućnost da vam dam prazan deo svog kamiona, time ćemo smanjiti troškove kamiona, kilometražu, uštedećemo novac i u većoj meri sačuvati prirodu, zar ne?
Iako i danas imamo ovakve slučajeve (kod onih koji su dobro razmišljali), do 2025. se računa da svi operateri u svim vidovima saobraćaja ostvare ovakve saradnje.
Dakle, nije topla voda ali jeste obavezan pravac kretanja. Poenta će više biti na iskorišćenju tuđih resursa nego na korišćenju sopstvenih.
Nesumnjivo, ovo su za vas manje-više poznate stvari, ali ako se pozabavimo razmišljanjima o budućnosti u slučaju Amazona koji velikim i teško sledljivim koracima grabi napred, delom kroz finansijske mogućnosti (na primer, kupovina KIVA SYSTEMS kompanije plaćene 750 miliona dolara, da bi odmah ugasili komercijalni aspekt i razvoj logističkih ware house robota podredili sopstvenim potrebama) ili stvaranje spostvenih WMS sistema zbog jedinstvenih gabarita svojih skladišta, preko jedinstvenih patenata do apsolutno posebnih poteza i misli Džefa Bezosa o specifičnim autsors idejama, 3D printinga proizvoda za brzu isporuku itd.
Opet sve već predvidivo. No, ako ste pratili skorašnje tekstove Vašington Posta (u vlasništvu, naravno, Džefa Bezosa), onda ste imali priliku da se uputite u inače tajnovite planove Amazona. Naime, Bezos je podneo patent na 27 strana (anticipatory shipping) koji predviđa isporuku robe pre nego što ste je i naručili! Kako?
Nije lako objasniti ali ukratko - obrađivanjem velikog broja podataka (big data analyzing) pravi se patern - putanja gde se određena roba traži - tamo se i šalje, parča i direktno šalje na određene adrese.
Pritom se nudi poseban popust a ako baš ne želite da kupite to pod posebno dobrim uslovima/cenom, Amazon će vam isti proizvod pokloniti. I sve se vrti oko zakona verovatnoće koji je, s obzirom na broj korisnika, na strani Amazona.
4. Masovna personalizacija
Stručnjaci to nazivaju Svetim Gralom prodaje, prodati personalizovani proizvod po ceni mas proizvoda i mas isporuke. Štaviše, potrošači očekuju da personalizovani proizvod prime kada i gde žele.
Odatle, logističari imaju zadatak da personalizovani proizvod isporuče u visoko personalizovanom obliku kroz sve moguće distibutivne kanale, bilo kojom metodom isporuke.
5.Urbanizacija
Danas, više od 50% populacije živi u urbanim, gusto naseljenim mestima. Da bi uslužili veliku populaciju, kompanije su primorane da obezbede habove/skladišta sa velikim brojem artikala u manjim količionama, sa većim pocentom kućnih isporuka i sa visokim cenama zbog "last mile distribution".
Da bi dostigli taj nivo, svi veći gradovi širom Evrope moraju imati logistične habove koji će prihvatati i distribuirati robu.
6. Smart telefoni
Smart telefoni omogućavaju korisniku da se uključi/naručuje sa bilo kog mesta, bilo kada. Ali oni takođe služe kao uređaji za pozicioniranje lokacije korisnika, omogućujući dinamičko reagovanje - target advertajzing pa čak i fizičku isporuku proizvoda na željeno/traženo mesto.
I tako, baš kako potrošači koriste prenosive uređaje, kao što su mobilni telefoni, tako logističari kapitalizuju te podatke da bi u realnom vremenu mogli da reaguju prema korisnicima, i reklamom i obaveštenjima ali i prodajnim uslugama.
Tako, misao je da ćemo do 2025. godine imati kontrolne i izvršne aplikacije na prenosnim uređajima koji će biti široko prihvaćeni u transportu, skladištenju i proizvodnji.
7. Robotika i automatizacija
Stvari o kojima se danas uveliko govori i dela, roboti nastavljaju svoju migraciju iz proizvodnje ka logističkim aplikacijama i upravljanju materijalima. Autonomna kontrola i distributivna intiligencija, animiranje a ne programiranje su sve češći termini sa kojima se susrećemo, a sve to nas vodi ka potpuno autunomnim vozilima, kako komercijalnim, tako i onima za ličnu upotrebu.
Amazon, opet, sam po sebi, tera nas da pomislimo da li je brzina promena koje očekujemo realna i potcenjena jer neke stvari i tehnologije koje oni podstiču desiće se evidentno mnogo pre 2025. godine.
8. Senzori i Internet stvari
Sa tehnologijama kao što je "radio frekventna identintifikacija" RFID, fizički objekti sada mogu komunicirati sa digitalnim sisitemima. Ovakve mogućnosti daju nam alat za detaljnu sledljivost, informacije o održavanju te omogućuju automatima da donose odluke o kretanjima fizičkih stvari bez ljudskog uplitanja i odlučivanja.
Kako senzorska tehnologija napreduje, postaje dostupnija i kapacitivnija, linija između fizičkog i digitalnog sveta postaje sve tanja, optimizujući efikasnost najrazličitijih aplikacija u industriji.
Idući korak dalje, fizičko kretanje roba može jednog dana više podsećati na puko prenošenje podataka na internetu. Dimenzionalno i funkcionalno standardizovane, jedinstveno označenim jedinicama za upravljanje mogu upravljati laki digitalni interfejsi u svim sistemima.
Namera je da lom tereta, pretovar, združivanje i modalni transfer postanu zanemarljivi aspekti vremena i troškova. Jednom rečju, maksimalno optimizovani dostupnim tehnologijama.
Cilj za 2025. bio bi apsolutno optimizovani intermodalni skladišni prostor, ispunjen senzorima svih vrsta koji će neprekidno dostavljati podatke, kako bi se postigla apsolutna efikasnost, kako u kretanju robe, tako i u performansama skladišnog prostora.
9. Veliki podaci i prediktivna analitika (Big Data and Predictive Analytics)
Dostupnost velike količine podataka i moć kompjutera da iz tih podataka izvuče pravi smisao - to je promenilo način na koji velike kompanije donose odluke vezane za logistiku i druge oblasti poslovanja. Kompanije sada vrlo cene mogućnost predikcije i to vrlo koriste - od planiranja godišnjih odmora do gužvi/rasterećenja u vreme ručka.
Ali ipak, ovde se ne radi o tim stvarima, niti o perifernim poboljšanjima, mada su i ona itekako značajna. Prava stvar leži u obradi podataka sa na primer, društvenih mreža gde se može dostići prediktabilnost visoke tačnosti u smislu trendinga, očekivanja i slično, što ima direktan inpakt/uticaj na plasman, kreiranje i samu proizvodnju.
Do 2025. godine, aplikacije koje koriste logističari i profesionalci u lancima snabdevanja treba da budu bazirane na klaud platformama tako da se vozila rutiraju i vremenski planiraju, te rerutiraju u realnom vremenu.
10. Održivost
Održivost je mnogo više od programa recikliranja ili solarnih panela. Ideja je da biznis bude održiv i dovoljno agilan da izdrži turbulentne trenutke na tržištu.
Biznis je upućen i obavezan da svet ostavi boljim nego što ga je zatekao na početku, bilo u prirodi, bilo za vrednost akcionarima.
Do 2025. godine, industrija mora imati razvijene jedinstvene standarde sproću uticaja na okolinu i prirodu a potrošači treba da imaju bolje razumevanje posledica njihovih odluka.
Energija za transport i tehnologije upravljanja materijalima će nastaviti trend smanjenja potrošnje energije, i biće pogonjeni alternativnom energijom.
Sačuvajmo planetu za one koji dolaze!
Izvor podataka: Roadmap logistics 2025, European Material, Handling Federation
Trasing d.o.o.
Vojvode Putnika broj 1,
37212 Stalać, Srbija
Tel: +381 37 806 590
Fax: +381 37 806 056
www.trasing.rs
transportnisistemi.rs
