163 godine od rođenja Roberta Boša

Pre 163 godine rođen je Robert Boš, tvorac kompanije Bosch i čovek čije je nasleđe ostavilo neizbrisiv trag u svetu tehnologije i inovacija.

Robert Boš je rođen u Albeku kod Ulma, u južnoj Nemačkoj, kao jedanaesti od dvanaestoro dece. Njegovi roditelji su pripadali višoj klasi zemljoradnika u regionu.

Otac mu je bio veoma dobro obrazovan, a stav o važnosti obrazovanja se trudio da prenese i na svoju decu.

Boš je pohađao srednju tehničku školu u Ulmu, ali je od malih nogu znao da njegovi snovi i ambicije leže van učionice: „Manje-više sam se provlačio kroz školu... nedostajalo mi je potrebnog strpljenja i ambicija“, rekao je Robert.

Sa petnaest godina, poslušao je očev savet i započeo trogodišnje šegrtovanje za preciznog mehaničara.

Nakon završene obuke, konačno je imao slobodu da istražuje, proširi svoje vidike i znanje. Kako bi naučio više o električnom inženjerstvu i prevazišao svoj „strah od tehničke terminologije“, 1883. godine je pohađao zimski semestar Politehničke škole Univerziteta u Štutgartu i to kao neregistrovani student.

Njegova želja za znanjem odvela ga je prvo u Sjedinjene Američke Države, gde je nakratko radio u Edisonovoj fabrici „The Edison Machine Works“ u Njujorku, a zatim vreme provodi u „Siemens Brothers“ fabrici u Londonu.

Nakon ovih iskustava, Robert Boš se opredeljuje za sopstveni biznis i u novembru 1886. otvara Radionicu za preciznu mehaniku i elektrotehniku u Štutgartu. Upravo u ovoj radionici je stvoren visokonaponski uređaj za magnetno paljenje sa svećicom, koji je zaslužan za neverovatan rast i razvoj kompanije.

Robert svoju prvu fabriku otvara 1901. godine, a u narednim godinama nastavlja da se širi po okolnim državama. Do 1913. poslovanje kompanije Bosch van Nemačke je obuhvatalo čak 88 odsto ukupne prodaje.

Pošten i iskren odnos prema zaposlenima

Za Boša se govorilo da ima takozvani „Midin dodir“ prilikom odabira partnera i saradnika. Ono čega se on čvrsto pridržavao je održavanje direktnog kontakta sa svim kolegama.

Umesto da jednostavno zarade platu, on je težio da svi zaposleni osećaju da su deo šire slike i da su ključan deo celokupnog poslovanja kompanije. Boš je od svojih saradnika dobio nadimak „otac Boš“ jer su prepoznali njegov osećaj dužnosti prema radnoj snazi i njihovom zadovoljstvu.

S druge strane, Boš je imao malo strpljenja za nered na radnom mestu ili loš kvalitet izrade.

Godine 1919. pokrenuo je interne novine Bosch-Zunder, koje zaposleni širom sveta i dan-danas čitaju, i u njima izložio ovaj stav:

„Uvek sam postupao u skladu sa principom da bih radije izgubio novac nego poverenje. Integritet mojih obećanja, vera u vrednost mojih proizvoda i vera u moju časnu reč uvek su imali veći prioritet za mene nego prolazni profit“.

Bosch-Zunder je lansiran kako bi motivisao saradnike i stvorio veći osećaj zajedništva.

Bošova najdublja želja je bila da svi zaposleni budu obavešteni o tome šta se dešava u kompaniji i često je objavljivao članke u novinama.

Robert Boš je preminuo 12. marta 1942. godine u svojoj 80. godini života. Za sobom je ostavio testament sa preciznim instrukcijama za svoje naslednike.

„Najveća želja mi je da kompanija bude zaštićena u svojoj suštini... za što više budućih generacija, i da ostane u svakom trenutku finansijski nezavisna, autonomna i sposobna da preuzme odgovarajuće mere“.

Ova vizija živi i dan-danas i inspiriše zaposlene širom sveta, čineći je ne samo testamentom jednog vizionara već i uputstvom za trajni uspeh i integritet kompanije.

Izvor: Bosch