110 godina avionskog transporta robe

Većina ljudi bi pomislila da je transport robe od A do B avionom relativno skorašnji otpočet. U stvari, doba avio-tovara je počela mnogo godina ranije, a prvi transport je sada 110 godina iza nas. 7. novembra 1910. godine, avion čuvenih pionira avijacije, braće Rajt, poleteo je u nebo sa tovarom svile i očigledno pobedio u trci sa ekspresnim vozom u Ohaju.

Ovo je označilo prvi korak neverovatne priče o uspehu. Pridružite nam se da pogledate prve dane avionskog transporta...

Dva brata i leteći Voper

Nije tako zapanjujuće da je prvi avionski transport na svetu obavljen avionom koji su napravili briljantna braća Rajt. Na kraju krajeva, Vilbur i Orvil Rajt su smatrani pravim pionirima i prvim pilotima letelice na motor.

Njihov „Vright Flier I“, poleteo je u vazduh 17. decembra 1903. godine i to je bio prvi let na motorni pogon sa putnikom. Skromno, ali i dalje dostignuće koje menja svet - 260 metara u vremenu leta od 59 sekundi.

Nakon još mnogo pokušaja, petljanja sa motorom i izmena u dizajnu krila, braća su uspela da naprave „Vrajt modela B“. Ovaj avion bi se donekle mogao smatrati prvim „vazdušnim teretnim brodom“ na svetu obzirom da je ubrzo korišćen u tu svrhu.

Genijalni preduzetnik izmišlja avionski teret

Ideja da se avioni koriste u komercijalne svrhe potekla je od Maksa Morhausa, predsednika kompanije Morhaus-Martens u Kolumbusu, Ohajo. Pametni biznismen je prepoznao potencijal „prevoza robe“ avionom.

Zatim je kontaktirao Orvila i Vilbura Rajta da sazna da li mogu da isporuče veliki teret svile od veletrgovca u Dejtonu na poslovnu lokaciju u Kolumbusu.

Ugovorom između dve kompanije dogovoreno je da se za ovaj neobičan reklamni trik obezbedi jedan avion i jedan pilot uz naknadu od 5.000 američkih dolara.

Da bi cela epizoda bila još zanimljivija, organizovana je trka između aviona i ekspresnog voza koji putuje istom rutom. Događaj je garantovano privukao široku pažnju, a reklamna vrednost je bila ogromna.

Let od 105 kilometara završen je za samo 57 minuta, što je ujedno bio i novi svetski rekord u vazduhoplovstvu. Konkurentski ekspresni voz je jasno stavljen na svoje mesto i rano je pokazano da će avio-prevoz tereta sada biti najbrži način transporta, otvarajući novu eru.

Inače, ovaj prvi transportni let je bio intermodalan jer je teret dovozio automobilom do polaznog aerodroma i od odredišnog aerodroma do krajnjeg primaoca.

Logičan sledeći korak: avio pošta!

Iako je prvi uspešan teretni let imao sve karakteristike „odgovarajućeg transporta“, tehničke prepreke još uvek su trebale da budu rešene pre nego što su značajne količine robe mogle da se prevezu na značajno velike udaljenosti.

Avioni se jednostavno još nisu dovoljno razvili, a još uvek je postojao ogroman potencijal za optimizaciju tehnologije motora, navigacije itd. Ali rane verzije su bile i više nego dovoljne za avionsku poštu.

Prva zvanična „avionska pošta“ prevezena je 18. februara 1911. iz Alahabada u Naini (provincija Utar Pradeš). U okviru demonstracije leta, izvesni Anri Peke je doneo 6.500 pisama na odredište udaljeno 13 kilometara.

Ovo dostignuće je dovoljno impresioniralo javnost da je prva planirana usluga avionske pošte uvedena još u Velikoj Britaniji. U okviru proslave krunisanja kralja Džordža V, uspostavljena je jednomesečna specijalna avionska pošta koja je avionima prenosila mnoga pisma čestitke na 34 kilometra od Londona do Vindzora.

Eksperiment britanske avionske pošte zaustavljen je nakon samo 16 letova zbog stalnih i velikih kašnjenja zbog lošeg vremena. Ovi rani avioni jednostavno nisu napravljeni da se bore sa britanskim vremenskim prilikama.

Kontinuirani rast

Bez straha od britanske klime, vazduhoplovstvo (a samim tim i avionski teret) nastavilo je da napreduje, a sve pouzdaniji avioni su prevozili kombinaciju putnika i tereta, situacija koja je tipična i danas.

Sa poboljšanom tehnologijom i mnogim novim razvojima, avioni su se sada usudili da idu još dalje prelaskom okeana. 1919. godine, na primer, prvi redovni let je prošao preko Lamanša od Londona do Pariza.

Užasi Drugog svetskog rata na neki način su doveli do ogromnog napretka u tehnologiji pogona jer su prvi sposobni mlazni motori ušli u masovnu proizvodnju. Na mnogim ratištima, avioni su takođe igrali važnu ulogu u brzom kretanju trupa, oružja i zaliha, što je kasnije otkrilo neslućeni potencijal privatnog sektora.

Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) osnovana je već 1945. godine, a u istom periodu osnovane su prve čiste teretne avio-kompanije, iako je u to vreme još uvek bilo uobičajeno da avioni prevoze kombinaciju tereta i putnika.

Godine 1968. Boing je na tržište izbacio svoj 747 - "džambo džet". Ovo je bio prvi avion dovoljno širok za transport celih paleta u tovarnom prostoru.

Ekspresni paketi i bum e-trgovine

Sve do 1990-ih ideja o avionima namenjenim transportu tereta ponovo je uzela maha zahvaljujući rastu globalnih usluga ekspresnih paketa. Ovo je takođe bilo vreme kada je internet pronalazio svoj put u dnevne sobe prosečnih ljudi.

Brzo je postalo jasno da je „www“ odlično mesto za poslovanje i prodaju robe široke potrošnje. Internet je zapravo otvorio globalno tržište, a dolazak buma e-trgovine je odgovoran za davanje ogromnog podsticaja industriji avionskog transporta.

Danas vidimo da se trgovci na mreži takmiče za najbržu isporuku; roba mora biti neprekidno na zalihama i dostavljena kupcima brzinom munje.

Ovo može značiti poboljšano korisničko iskustvo, ali u isto vreme nije baš ekološki održivo. Trenutno su u toku novi razvoji koji bi mogli da predstavljaju tehnološku revoluciju: putnički avion bez CO2 sa pogonom na vodonik! Airbus je nedavno najavio konkretan i veoma obećavajući projekat, za koji se očekuje da će prvi let obaviti 2035.

Jedna stvar je sasvim jasna: avio-prevoz će i dalje biti od ogromnog značaja u međunarodnim lancima snabdevanja i ostaće prvi izbor kad god roba mora da bude transportovana brzo i pouzdano.

Ako bi se ovo moglo postići bez emisija CO2, to bi bio prilično savršen način transporta.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima