“...pakovanje je uvek kompromis”

Dr Johanes Bergmer je generalni sekretar Svetske organizacije za pakovanje i stručnjak u oblasti tehnologije pakovanja. Sa njim smo razgovarali o „dobrom” i „lošem pakovanju” i o tome koji aspekti čine uspešno pakovanje. Bićete zapanjeni koliko faktora treba uzeti u obzir u pogledu dizajna i koliko je teško objediniti sve zahteve. Saznajte više o „inteligentnim” jedinicama za pakovanje, sirovinama koje se mogu reciklirati i kakve veze sa svim tim ima ukrašeni kokos star nekoliko milenijuma.

Kada je u pitanju pakovanje, laici uglavnom zamišljaju jednostavne, standardizovane kutije i sanduke koji su često čvrsto umotane u plastiku. Kako laiku preneti da „nisu sve kutije iste“ i da se kontejneri i pakovanje često razlikuju u malim detaljima koji mogu imati veliki uticaj?

Najbolje je da se odmah na početku pozabavimo jednim od osnovnih pitanja, a to je koliko su zapravo složeni takozvani „sistemi za pakovanje“. Ambalaža postaje otpad u jednom „magičnom“ trenutku, iz sekunda u sekund, posebno za autsajdere. Tada se smatra problemom koji se mora pravilno rešiti. Nažalost, često previđamo širok spektar funkcija koje pakovanje ispunjava do te tačke.

Tokom svog rada u SOP, edukujem ljude o ključnim prednostima ambalaže: s jedne strane, ambalaža ima veoma važnu zaštitnu funkciju – štiti sadržaj od spoljašnjih uticaja kao što su vlaga i svetlost tako da se roba ne pokvari, korodira ili čak ne promeni boju ili ukus. Ovo očigledno važi i za obrnutu situaciju: ponekad morate zaštititi spoljašnji svet ili ljude od onoga što je unutra, npr. u slučaju opasnih materija.

S druge strane, pakovanje nam takođe, pre svega, omogućava transport robe. Ljudi trguju robom već 10.000 godina. Proizvodi koji dolaze u promet moraju, naravno, imati mogućnost da budu transportovani. Bez pakovanja ovo ne bi bilo moguće. Ne treba potcenjivati ni funkciju pakovanja, jer ambalaža stvara jednu jedinicu za punjenje.

Konačno, pakovanje je važno i iz marketinške perspektive jer prenosi poruke: šta je unutra i kako da se nosimo sa tim? Koliki je njegov rok trajanja, koliko komada sadrži i koje informacije se čuvaju u odštampanom bar kodu? Pored toga, pakovanje stvara identitet i visoku prepoznatljivost. Zamislite bocu koka-kole: većina ljudi širom sveta bi je prepoznala samo po obliku, čak i bez etikete.

Mi u SOP smo takođe dostupni za savetovanje o ovim pitanjima. Kompanije mogu napraviti velike greške ako nemaju na umu ovaj niz funkcija. Ako paket ne ispunjava svoje zahteve na odgovarajući način, onda to nije dobar paket. „Loša” ambalaža jednostavno ne uspeva u praksi na tržištu i može da izazove probleme koji su se zapravo mogli izbeći da je planiranje bilo bolje.

To zvuči kao da mnogo faktora ulazi u dizajniranje uspešnog paketa. Kako balansirate sve te različite faktore?

Iskreno rečeno: pakovanje je uvek kompromis, jer su neki od faktora koje sam upravo pomenuo kontradiktorni. Osoba odgovorna za marketing bi više volela da je ambalaža šarena, lepog dizajna i privlačnog oblika, dok logističar želi najpovoljniji, ugaoni, standardizovani oblik, koji je idealan za slaganje na paleti. U isto vreme, mora da bude lak za rukovanje i otvaranje – ali ako se previše lako otvori, proizvod bi mogao da izazove probleme tokom transporta.

Kao što sam rekao, uvek morate tražiti kompromis u dizajnu pakovanja koji obezbeđuje najbolje ukupne performanse. To je relativno složena interakcija sa mnogo zahteva i funkcija.

Kakvi se zahtevi trenutno postavljaju pred kontejnere za pakovanje, posebno u svetu transporta i logistike? Na kraju krajeva, od ambalaže se očekuje da izdrži mehanička i klimatska opterećenja. Postoje li značajne razlike između pojedinih industrija?

Pored navedenih zahteva, sektor transporta se prvenstveno bavi logistikom i skladištenjem. Da li pakovanje omogućava da se transportovana roba lako kreće kroz postojeće lance snabdevanja? Standardizacija je ovde posebno važna. Kada se roba pakuje u manje standardizovane jedinice, ona se optimalno uklapa na palete i kasnije je takođe „kompatibilna sa kontejnerima“. Pored toga, pakovanje treba da bude lagano, lako za rukovanje i da omogućava jednostavno obeležavanje.

Pokrenula se i tema održivosti, posebno poslednjih godina – koji materijali za pakovanje se koriste i da li se proizvode na ekološki prihvatljiv način? Da li se materijali mogu ponovo koristiti i koji je najbolji način da se recikliraju?

Naravno, postoje značajne razlike između pojedinih industrija. U slučaju jestivih namirnica, higijena i bezbednost hrane su najvažniji – ne sme biti interakcije između sadržaja i pakovanja. Automobilska industrija se više bavi procesom rada: kako se paket isporučuje i koliko brzo se roba može preneti dalje? U farmaceutskom sektoru, s druge strane, posebna pažnja se poklanja čistoći i slobodi od prašine.

Izbor prevoznog sredstva često određuje i vrstu ambalaže. U teretnim avionima se mora uzeti u obzir negativan pritisak, a opterećenje pri poletanju i sletanju je takođe mnogo veći nego na okeanskom brodu, na primer. Tamo su, s druge strane, vlaga i korozija zbog soli. U slučaju železničkih transporta, moraju se očekivati veće vibracije usled ranžirnih radova.

Jedan od glavnih novih trendova u transportnoj industriji je detaljno praćenje kontejnerskih pošiljki, uključujući informacije o trenutnoj poziciji preko GPS-a, krivu temperature tokom transporta, vlažnost tokom skladištenja, itd. U kojoj meri se slične informacije odnose na pakovanje? Da li će se kartonska ambalaža u budućnosti automatski isporučivati sa integrisanim registratorima podataka, pametnim čipovima, NFC-om, itd. i da li će ovo postati gotovo rešenje?

To je zaista veliki problem u industriji ambalaže. Mi to zovemo AIP – aktivno, inteligentno pakovanje. U prehrambenoj industriji, na primer, ovo pakovanje je inteligentno po tome što stupa u interakciju sa robom koja se transportuje: na primer, apsorbujući vlagu ili kiseonik. Neka pakovanja mogu blokirati gasove prisutne tokom sazrevanja ili emitovati konzervanse. Integrisani indikatori temperature su takođe važan aspekt.

Mnogo istraživanja je urađeno u ovoj oblasti u proteklih 10-15 godina, ali nije mnogo toga dospelo na tržište. Ovde je primetno jedno: ove tehnologije se u velikoj meri koriste pre svega u Japanu, dok ostatak sveta pomalo zaostaje. Tačan razlog za to se još uvek istražuje, ali pretpostavljam da ima veze sa troškovima. Industrija pakovanja je pod velikim pritiskom troškova i marže su veoma male.

Dakle, ovi moderni sistemi postoje, ali još nisu u širokoj upotrebi. Međutim, iskustvo pokazuje da čim jedan veliki provajder ili korporacija odluči da primeni novi standard, njegovi konkurenti brzo slede njegov primer. Takva tehnološka otkrića mogu se desiti veoma brzo u industriji ambalaže i biće uzbudljivo videti iz kog pravca će nova rešenja doći.

Zaštita životne sredine, reciklaža i pažljivo korišćenje resursa su veoma važne teme ovih dana. Kako su ove popularne reči relevantne u oblasti kartonske ili papirne ambalaže za jednokratnu upotrebu i značajnom upotrebom plastičnih omota i druge sintetike? Da li bi bilo moguće preći na omote od kukuruznog skroba ili nešto slično?

Kao što sam ranije pomenuo, to se smatra glavnim pitanjem u našoj industriji. Mnogo toga se dešava u ovoj oblasti, posebno u oblasti „kružne ekonomije“ vraćanjem ambalaže u ciklus. Pored toga, poslednjih godina postoji trend da se koristi nešto manje materijala, na primer tanjih struktura koje i dalje pružaju iste zaštitne performanse. Sada sve više vidimo kontratrend da se pakovanje ipak učini debljim, ali da se koristi samo jedan materijal.

Ovo zauzvrat olakšava odlaganje. Još uvek radimo na pronalaženju prave ravnoteže.

Plastični materijali su trenutno pod pritiskom jer se proizvode od nafte, a ne od obnovljivih sirovina, kao što je karton. Reciklaža je takođe teža u ovoj oblasti i nije naročito efikasna. Povrh svega, sirova nafta je trenutno relativno jeftina, tako da recikliranje plastike izgleda skupo u poređenju sa tim.

Kompostabilna plastika pruža zanimljiv pristup, ali je u suprotnosti sa nastojanjem da se ovi materijali zadrže u materijalnom ciklusu što je duže moguće. U najboljem slučaju koriste se materijali koji se mogu više puta reciklirati, makar samo zbog karbonskog otiska.

Hajde da razgovaramo o „pametnom pakovanju“: koji su trendovi aktuelni i koji bi mogli biti najveći izazovi u budućnosti? Da li postoji potreba za posebnim pakovanjem u vezi sa nedavnim porastom pošiljaka e-trgovine?

E-trgovina je bila velika pre COVID-19, ali je dobila ogroman podsticaj nakon pandemije. Što se pakovanja tiče, ovo svakako nije kraj. I ovde postoji nesklad između činjenice da, s jedne strane, stvari moraju biti modularne i bezbedne za transport.

Naravno, to ne znači da svaki predmet može imati svoje zasebno pakovanje.

S druge strane, nijedan kupac ne želi veliku kutiju sa malim kertridžom za štampač u svom poštanskom sandučetu. Nažalost, ove protivrečnosti još uvek nisu razrešene, jer bi to zahtevalo potpunu reviziju proizvodnje ambalaže.

Sledeći trend bi mogao biti ka individualizovanom pakovanju odgovarajuće veličine, a ne neprikladnim kutijama standardne veličine. Oni bi se mogli proizvesti na licu mesta putem 3D štampača.

Međutim, ovo je još uvek daleki san i verovatno bi bilo više pitanje sektora životnog stila nego, na primer, pitanje jednostavnog USB kabla koji se šalje iz Azije u Evropu. Tu je i pitanje troškova i svaki razvoj mora i dalje biti ekonomski održiv.

Od relativno standardizovanih modela amfora koje su stari Grci koristili u mediteranskoj pomorskoj trgovini, do „super čvrste“ kartonske ambalaže visoke klase sa elektronskim aplikacijama za praćenje pošiljke, prošlo je mnogo vremena i brojne inovacije su ugledale svetlost dana.

Kao stručnjak u oblasti ambalaže, da li biste se usudili da gledate unapred u mogući razvoj događaja u narednih 50-100 godina?

Ovo je zaista zanimljivo pitanje na koje je teško odgovoriti, ali jedno je jasno: pakovanja će uvek biti. Na pamet mi pada kratka anegdota o antičkim amforama.

Bili smo u Rio de Žaneiru pre nekog vremena na jednom od naših sastanaka SOP i otišao sam da posetim Museo Nacional. Na petom spratu bili su izložbeni saloni o prvim tragovima ljudi na kontinentu. Kada sam izašao iz lifta, prvi predmet koji sam video bio je stari, ukrašeni kokos koji je korišćen za skladištenje mleka – paket star hiljadama godina.

Izgleda da će ljudskim bićima – u celom našem evolucionom lancu od čistih lovaca-sakupljača do sedentarnih kulturnih bića – uvek trebati pakovanje. Kako će ta ambalaža izgledati za 50-100 godina verovatno će zavisiti od toga kako se razvijamo kao društvo.

Fotografija od: Johannes Bergmer 

Johannes Bergmer – Svetska organizacija za pakovanje

Johanes Bergmer, rođen 1973. godine, studirao je hranu i biotehnologiju na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču (BOKU). Njegova specijalnost u oblasti pakovanja je upravljanje kvalitetom između kompanija u lancu snabdevanja prehrambenim proizvodima.

Pored brojnih publikacija u časopisima, odbranio je disertaciju iz ove oblasti na Tehnološkom univerzitetu u Beču (TU) u jesen 2002. Od 2000. do 2016. radio je u Austrijskom istraživačkom institutu za hemiju i tehnologiju (OFI) godine. Beč, gde je bio i direktor instituta od aprila 2003.

Johanes Bergmer od početka 2017. godine samostalno radi kao tehnolog pakovanja u svojoj kompaniji PACK EXPERTS. Drži brojne kurseve o tehnologiji pakovanja na nekoliko austrijskih i nemačkih univerziteta i tehničkih koledža, radi kao sudski veštak u oblasti pakovanja robe i kao stručnjak za proizvode za „pakovanje“, kao i kao revizor za sisteme upravljanja higijenom.

Od maja 2015. do kraja 2017. bio je „potpredsednik SOP za održivost i bezbednost hrane“. Od 1. januara 2018. godine je generalni sekretar ovog međunarodnog udruženja za pakovanje.

Kompletnu verziju teksta možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti da dobijate obaveštenja o mesečnim aktuelnostima iz industrije.

Tekst je pripremila kompanija cargo-partner, privatni pružalac usluga infologistike punog opsega, sa sedištem u Austriji, koji nudi sveobuhvatan portfolio rešenja za avionski, pomorski, drumski transport i skladištenje.

Sa više od trećine veka stručnosti u informacionoj tehnologiji i optimizaciji lanca snabdevanja, kompanija kreira usluge po meri za širok spektar industrija kako bi stvorila konkurentne pogodnosti za svoje kupce širom sveta.

Osnovan 1983. godine, cargo-partner je ostvario promet od preko milijardu evra u 2020. godini i trenutno zapošljava 3.150 ljudi širom sveta.

cargo-partner d.o.o u Srbiji pruža usluge međunarodnog i domaćeg prevoza robe, logistike, špedicije i skladištenje u fleksibilnom magacinskom prostoru.

Stručno osoblje se trudi da u najkraćem roku odgovori na sve zahteve korisnika, a brojni sertifikati (ISO, AEO, HACCP itd.) samo su dodatna potvrda težnji da kvalitet usluga bude u skladu sa najvišim standardima.