U konvoju su i dva 4x4 DAF YA4440 kamiona, napravljena daleke
1978. godine za potrebe holandske vojske. I dan-danas su nedostižni.
Jednostavni za održavanje, jeftini i neuništivi. Pored ovih automobila i
kamiona, veomamali broj vozila ima kapacitet da prođe kroz teren kao
u istočnom Čadu. Svakom vozilu mora da se dopuni rezervoar na kraju
radnog dana, čak i ako im je ostalo više od 100 litara dizela - od 180
litara koliko mogu da nose u svoja dva armirana rezervoara za gorivo.
DAF kamion nosi rezerve goriva potrebne za sedam dana vakcinacije
za ceo konvoj.
Kamioni ce takođe biti odgovorni za nošenje standardne teške opre-
me: dva 16kVA generatora (svaki po 700 kg), dve hiljade litara dizela,
šatore, tri medicinska frižidera, dva zamrzivača, kamping krevete, ku-
hinjski materijal, hranu, vodu, peškire, kanape, itd... Sve ostalo što nije
kabasto ili teško se stavi u automobile. Ništa ne sme na krov terenca,
osim rezervnog točka i opreme. Što manje tereta na krovu, manje su
šanse da se prevrnemo.
Čad imamanje od tri hiljade kilometara asfaltiranih puteva. Ako uzme-
te u obzir da je po teritoriji jedna od najvecih država u Africi, onda tih
tri hiljade i ne znači mnogo, naročito pošto računam i asfaltirane pute-
ve u glavnom gradu N’đameni i drugompo veličini gradu, Abeče. Naša
ciljna populacija se nalazi 1 200 km od glavnog grada, odakle vršimo
koordinaciju svih aktivnosti Lekara bez Granica.
Na putu do našeg cilja, samo prve tri stotine kilometara su na asfaltu.
Ostatak putovanja će biti pređen po neutabanim stazama, kroz suva
rečna korita i manevrisanjem između hiljada kamila i žbunja. Potrebno
je četiri do pet dana off road vožnje, da se stigne do odredišta koje smo
izabrali za bazu.
Pošto telefonska mreža ne postoji, komuniciramo isključivo radio
vezom. Dakle, svaki automobil je opremljen HF i VHF radio komu-
nikacionim sistemom. Osoblje dobija osnovnu obuku o rukovanju
radio stanicom, kojom može da kontaktira bazu u N’đameni uda-
ljenu više od 1 000 km.
A pošto smo ipak u 21. veku, nemože se ni bez interneta, čak i u pustinji
Čada. Zatomoramo nositi sa nama satelitsku opremu koja služi isključi-
vo za primanje internet signala. Pa kako drugačije da se pravimo važni
na facebook-u i u roku pošaljemo tekst za časopis Industrija.
Međutim, u zemlji koja je jedna od najtoplijih na planeti, tokom cele
godine (ponekad se živa penje i do 55 stepeni celzijusa), naš najveci
izazov je održavanje vakcina na temperaturi između +2 i +8 stepeni cel-
zijusa. Vakcine se prevoze u specijalizovanim frižiderima, koji zaista liče
na frižidere koje nosimo na plažu. Osim razlike u ceni i nameni, razlika
je u tome što naši "Plaža frižideri”održavaju stabilnu temperaturu u ek-
stremnimuslovima paklene vrucine istočnog Čada, čak do sedamdana.
logistika
gistika
Industrija 57 / avgust 2015.
44
